„Dok smo mi umorni, neke žene i deca umiru“: Jelena Riznić uoči protesta, o tri zahteva da se zaustavi akušersko nasilje

Podsetimo, porodilja Marica Mihajlović optužila je doktora iz Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici za smrt svog novorođenčeta zbog nesavesnog i brutalnog postupanja prilikom porođaja, tvrdeći da nije želeo da uradi carski rez.

Na društvenim mrežama proširilo se svedočanstvo porodilje čije je dete preminulo, a u kojem optužuje doktora za akušersko nasilje.

Kako je navela porodilja, u bolnicu je primljena 11. januara ove godine, jer joj je termin za porođaj istekao. Narednog dana utvrđeno je da ne može da se porodi prirodnim putem i, kako tvrdi, u 15.30 joj je rečeno da izdrži do 17 časova, kada će doktor uraditi carski rez.

Međutim, kako je navela porodilja, doktor se pojavio nakon više od šest sati kašnjenja i odlučio da je porodi prirodnim putem, iako je naknadni pregled ukazao na to da je beba visoko i da se stanje ne menja.

Mihajlović je navela da su joj dali kiseonik, a što je počela da moli doktora da uradi carski rez. Mihajlović kaže da su počele brutalne pretnje, stiskanje vilice, te vređanje na nacionalnoj osnovi. Porodilja tvrdi da joj je doktor, koji radi i u privatnim klinikama u Novom Sadu i Rumi, skakao po stomaku i stiskao je, zbog čega joj je slomljeno rebro.

Nakon mučnog tretmana, nekoliko minuta posle 23 sata, beba je rođena i tek nakon intervencije doktorske ekipe, srce je počelo da kuca, slabo je disala, zbog čega je priključena na aparate i poslata u bolnicu.

U šest sati ujutru, 13. januara javljeno joj je da je beba preminula. Majka je navela da je beba tokom trudnoće bila zdrava i da se redovno kontrolisala, te da svu odgovornost za smrt deteta snosi doktor. Iz uprave Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici, kako su preneli mediji, su naveli da je obaveštena zdravstvena inspekcija i da se sprovodi unutrašnji nadzor.

Ovaj poslednji u nizu slučaj potstakao je neformalni feministički kolektiv „Ženska solidarnost“ da danas ispred Ministarstva zdravlja organizuje protiv akušerskog nasilja pod nazivom „Porodilište, a ne klanica“, kako bi još jednom ukazali na ovu goruću temu o kojoj nadležni ćute.

Riznić: Akušersko nasilje se dešava svuda, možemo da zamislimo kako je na lokalu

Jelena Riznić iz organizacije „Ženska solidarnost“ naglašava za Danas da je slučaj iz Sremske Mitrovice, gde se optužuje ginekolog M. M. izazvao i svedočenja drugih žena koje su imale loše iskustvo na porđaju sa nim.

– Pokazalo se da postoji barem još jedan isti ovakav slučaj kod istog lekara, takođe je ubijena beba i majka je ja, jako zlostavljana na porođaju. Postoji i niz slučajeva gde su žene navodile da su prolazile pakao sa istim lekarom koga neformalno zovu Mesar, što je dosta indikativno samo po sebi – kaže Riznić.

Ona ističe da poslednjih godina postoje različite inicijative da se govori o akušerskom nasilju, ali da se gotovo uopšte o tome ne govori na državnom nivou.

– Često slušamo o ženama, o majkama, često slušamo o tome da deca moraju da se rađaju, da žene premalo rađaju ali nikada ne čujemo o uslovima u porodilišta, i još važnije – nikada ne čujemo o nasilju na porođaju – dodaje naša sagovornica i navodi tri zahteva koja imaju za nadležne.

– Prvi je da se sprovede istraga ovog slučaja iz Sremske Mitrovice, istraga krivične odgovornosti lekara, ali i pomoćnog osoblja i da se utvrdi šta se tu dešavalo, jer su se javljale i mnoge zdravstvene radnice koje su bile u bolnici i navodile da su čule viku i dreku. Drugi naš zahtev odnosi se na istraživanje uslova u porodilištima u Srbiji, jer definitivno znamo da ovo sada nije neka anomalija i nešto što je vezano samo za ovaj slučaj, to se dešava svuda, čak i u „Narodnom frontu“, kao najvećem i najvažnijem porodilištu u zemlji. Možemo tek da zamislimo kako je na lokalu, u manjim gradovima gde žene zavise samo od tog jednog ginekologa i od te jedne bolnice – navodi naša sagovornica.

Njihov treći zahtev, kako kaže, odnosi se finasiranje bolnica, odnosno porodilišta i preduzeti korake da se stane na put korupciji u zdravstvu.

– Znamo da je korupcija legalizovana više-manje u zdravstvenom sistemu. Inače, postoji tendencija da se zdravstveni sistem, koji se finasira iz državnih resursa, privatizuje na „mala vrata“ upravo kroz korupciju koja se dešava najviše u ovakvim situacijama u porodilištima. Dakle, budući roditelji daju čast, odnosno mito celom tom timu koji će poroditi ženu, to je postalo nešto što mi već svi znamo kako funkcioniše i na šta unapred mora da se računa. To je nešto od čega vrlo često zavisi život i žene i deteta. Zato je važno sve to istražiti – naglašava članica „Ženske solidarnosti“.

Riznić je izrazila nadu i očekivanje da će nadležni ovoga puta reagovati, kako porodilje više nikada ne bi prolazile kroz bolna iskustva u porodilištu.

Najavljuje da će „Ženska solidarnost“ ostati u kontaktu sa advokatima i pravnim timom koji je i ranije nudio besplatnu pravnu pomoć ženama sa iskustvom akušerskog nasilja.

– Svesne smo gde živimo, svesne smo da izlazimo na ulice jednom nedeljno već mnogo godina, svesne smo da smo već kolektivno umorni od protesta, ali dok smo mi umorni neke žene i deca umiru. Mi možemo biti umorni ali to ne može da se poredi sa onim čroz šta prolaze ti ljudi koji moraju da imaju nekoga da govori umesto njih, kad oni ne mogu. Ako nas ove stvari ne pokreću i ne teraju na bes , ja ne znam šta će – zaključuje Jelena Riznić.

„Borba protiv akušerskog nasilja nije nešto što se tiče samo žena„

Jedna od prvih žena koja je javno progovorila 2022. godine o akušerskom nasilju i svom traumatičnom iskustvu iz porodilišta je Dragana Pandurević Jovović, novinarka i urednica portala zadovoljna.rs, koja je u autorskom tekstu tada između ostalog navela da joj je babica, tokom porođaja u porodilištu „Dragiša Mišović“, rekla „ugušila se daboga“.

„Jedan napon, drugi napon, treći napon, ništa. Dolazi još jedna babica i još jedna doktorka, svi viču u glas „sad guraj, hajde guraj„. Ja guram i guram i ništa. Ti moraš da se porodiš, sad moraš da se porodiš, ubićeš dete, govori mi moja babica, moja najbolja prijateljica. Sad se već njih sedmoro stislo oko mene, panično viču, ja molim da skinem masku, ne mogu da dišem. Doktor kaže „ne može“ i naleže mi na grudi, gura odozgo stomak ne bi li izgurao bebu, dok ja napinjem svom snagom, i stvarno osećam da ne mogu da dišem. Govorim „ugušiću se“, a moja babica, moja glavna saveznica, viče na mene mahnito „ma ugušila se dabogda“….Dok sam ja gurala i gurala na tom toliko sanjanom prirodnom porođaju, dok mi je babica vikala „ugušila se dabogda“, moj sin se u meni gušio u sopstvenoj krvi…“, ovo je samo delić iskustva koje je opisala Dragana u tekstu.

Detetu su nakon rođena odstanili tumor na jetri i deo jetre i davali su mu, kako je navela, samo pet posto šanse da preživi. Dragana kaže za Danas da je njen sin danas super, ali ističe da se situacija sa akušerskim nasiljem ništa nije promenila.

Nakon njene priče pokrenuta je peticija „Stop akušerskom nasilju“, za koju kaže da je delom urodila plodom.

– To je imalo neke domete, ne možemo sad da kažemo nacionalne u smislu reformske, ali konkretno pratnja na porođajima je omogućena ponovo u porodilištu Narodni front, u zvezdarskom i još nekim manjim porodilištima u Srbiji. Ali suštinski nije se ništa promenilo, ovo sada je ponovo dokaz za to. Najvažnije je da se shvati da ovo nije samo žensko pitanje, da ovo nije samo ženski protest i da borba za dostojanstveni porođaj i borba protiv akušerskog nasilja nije nešto što se tiče samo žena. To se bukvalno tiče svih nas. Porodilište je mesto odakle svi krećemo i zdrava majka je preduslov i za zdravo dete i zdravo društvo u celini – naglasila je Dragana Pandurević Jovović.

Iz sadašnje prespektive evo šta kaže o pomenutoj babici koja joj je rekla „ugušila se dabogda“.

– I ta babica je na neki način žrtva sistema. Naravno, uvek navijam i glasam za to da pojedinci odgovaraju, ali u ovakvim slučajevima nije samo odgovornost na pojedincu. Ti pojedinci proizilaze iz sistema i njima je sistem prosto dao poligon da se oni ponašaju na takav način, dao im je odrešene ruke da bez ikakvih ozbiljnijih sankcija rade stvari koje kasnije rezultiraju u ozbiljnim traumama i životnim gubicima, a oni prolaze praktično nekažnjeno. Ne postoji tu nikakva društvena pravda u tom smislu – zaključuje Dragana Pandurević Jovović.