Posle protesta na Slaviji 23. maja 2026: Foto Antonio Ahel/ ATAImagesCela zdravorazumska Srbija znala je da će se na dan protesta vozovi i autobusi „pokvariti“ i da će biti nereda oko nehigijenskog naselja Ćacilend, rekao je jedan od sagovornika Danasa, komentarišući sukobe nakon mirnog studentskog protesta na Slaviji 23. maja između grupa uglavnom maskiranih momaka i policajaca, žandarma i „stanovnika“ u Pionirskom parku, organizovano pridošlih na paralelni skup vlasti.
Provladina propagandna glasila od subote uveče besomično vrte snimke na kojima se vidi gađanje policije čak i poklopcima od šahti, otimanje pištolja policajcu, bacanje topovskih udara, pokušaji probijanja kordona, paljenje i prevrtanje kontejnera. Povremeno se, doduše, provuku i slike ulica oko Slavije i „Ćacilenda“, pocrnele od velikog broja policajaca i žandarma pod punom opremom za razbijanje demonstracija, koji su na momente, kažu naše oči, upotrebili „prekomernu silu“.
Deo javnosti i opozicije je uveren da je vlast Aleksandra Vučića inscenirala sukobe, uz malu pomoć prijatelja – plaćenih, kriminogenih i maskiranih „kapuljaša“, kao što je to činila i nakon prethodnih studentskih protesta u Beogradu i drugim gradovima.
Scenario „ubačenih elemenata“ podrazumeva, kažu oni, da posle mirnog skupa grupe momaka, uglavnom u crnom i sa marama preko lica, mahnito kreću u rušilački pohod. Policija ih skoro po pravilu ne hapsi, već uredno privodi, a povremeno i lomi lobanje ili preti silovanjem studentima koji se tome suprotstave. Momci u crnom se uglavnom ne procesuiraju, dok se ovi drugi stavljaju u pritvor i terete čak i za „terorizam“. Propagandna glasila sve vreme vrište da su „blokaderi“ iznova pokazali da su nasilnici i ustaše.
Ima, pak, i u kritičkom delu javnosti ocena da su u subotu na Slaviji u sukobima učestvovali i nezadovoljni, uglavnom mladi ljudi koji su prisustvovali protestu, jer više „ne mogu da trpe“ preispoljne nedopodopštine aktuelne vlasti, prema kojoj, kako veruju, više ne treba biti fin, već je rušiti i njenim, dakle nasilnim, sredstvima.
Bilo kako bilo, izvesno je da takvo nasilje koristi isključivo režimu, koji se već godinu i po upinje da studentski pokret i društvenu pobunu predstavi kao nasilničke, a njihove aktere kao pogubne za budućnost Srbije. Neredi posle skupa 23. maja trebalo je, takođe, da bace u zasenak njegovu veličinu, značaj i rezultate, te ključni utisak da je studentska lista prvi put napravila ozbiljniji iskorak u predizbornom predstavljanju svog programa.
Trebalo je pričati o „nasilnim blokaderima“, a ne o studentskom viđenju pravosuđa, zdravstva, poljopriverde, obrazovanju, ekologije. Ko će pored adrenalinskih slika haosa još stići da razmišlja o porukama da nijedna uniforma neće biti iznad zakona, da Rio Tintu nema mesta u Srbiji, da će prava radnika biti iznad prava investitora ili da će svaka seoska ambulanta imati lekara?
Nasilje koje se uvek pripisuje „blokaderima“, svakako, može dobro da posluži i za skretanje pažnje sa ogromnih i učestalih afera vlasti, u koje su sve očiglednije umešani državni, policijski ili stranački funkcioneri, a koje osim koruptivne i kriminalne dimenzije sve češće imaju i elemente horora. Kosti iz ormara i bukvalno ispadaju, a leševi u zabetoniranoj buradi su deo sve sablasnijeg javnog prostora.
„Srbija ili mafija“, novi je slogan koji su studenti promovisali na Slaviji, a koji je i njima i svima nametnula stvarnost. I šta tu može da ne bude jasno?
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
