Mokranjčevi Đani

O njemu piše da je turbo folk pevač, pokušao sam i da čujem neku njegovu pesmu, ali nisam izdržao ni do pola. Ova antimuzika baca me u očaj. Pomislio sam šta bi rekao naš najveći kompozitor horske muzike, mislim da se prevrće u grobu.

Nemojte da me pogrešno razumete, nemam ništa protiv njega, poslali su ga u Negotin na preporuku svoga Ivice i stranke iz vladajućeg establišmenta. Dočekali ga drugovi iz opštine na vlasti, koji nisu ni pitali šta peva, isplatili ga pošteno, koliko?

E, to je poslovna tajna, jer znate vi šta je to poslovna tajna. Preko TO Opštine Negotin, pa nekoliko ‘iljada evrića, možda, koliko celovečernje natpevavanje horova na Mokranjčevim danima.

Sve je moguće, i da ne bi bilo licitacije i spekulacija, imali su ti lokalni funkcioneri i funkcionerčići u Negotinu i većih problema koje su za te pare mogli da reše, ali odluka iz centrale se bez pogovora sluša. Naročito u ovom periodu, kada se vlasti lagano krune.

Negotin je opterećen bremenitim problemima, počevši od ukorovljenog i napuštenog izletišta Badnjeva, koje je između dva rata imao čuvara koji je brinuo i vodio računa o svakoj travci, o svakom cvetu i drvetu ovog nekada elitnog mesta, a sada ruine pretvorene u deponiju smeća.

Ni sam grad nje bolji, fasada nekadašnje Učiteljske škole samo što se ne stropošta, park iza bez ijedne „zdrave“ klupe. Nekadašnji Dom JNA, stecište zmija i žaba. A kakav je to objekat i u kom vremenu zidan, sada nedostojan predaka Krajinskog puka Timočke divizije. O selima ne vredi ni pričati, ljudi je sve manje, nema domaćina ni na vidiku.

Zato je neki duhoviti Krajinac lukavo dopisao na plakatu za Dan opštine uz ime Đani i Mokranjčevi, da se zna ko će da peva Šestu Mokranjčevu rukovet na ovogodišnjim Mokranjčevim danima, ovaj đanima.

Siniša Stojčič

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.