Njihov i naš Džonson 1Foto: canva

Gledao sam pre neki dan dokumentarac BBC Panorama koji se zove „Pad Borisa Džonsona“. Taj relativno kratki dokumentarni film me je naveo da dosta razmišljam o demokratiji u Velikoj Britaniji i Srbiji i kako se tamo desilo nešto što je ovde nezamislivo.

Ukratko, Džonsona je smenila sopstvena stranka, sopstveni poslanici, kada je procenila da količina skandala, neistina i afera koje premijer proizvodi, ne mogu više ni da se tolerišu, a ni opravdaju pred javnošću. To je demokratija u praksi. Za to ti treba stranka koja u svojim redovima bira ljude koji su obrazovani, samosvesni, imaju stavove (čitaj kičmu) i osnovne moralne načele.

Sada uzmimo Srbiju za primer. Imamo „našeg Borisa Džonsona“, imamo afere daleko teže od engleskog Borisa (Savamala, Krušik, helikopter, Jovanjica, Belivuk, itd…), a opet vlast opstaje. Ništa se ne dešava.

Zašto? Zato što tamo gde sedi prava moć, (u Parlamentu) da svakog smeni i svakog postavi, umesto samosvesnih ljudi, najboljih od našeg građanstva, tamo sede izaslanici partije koja bira najgore. Bira ljude koji nemaju elementarno obrazovanje (ili je diskutabilno), nemaju samosvest, nemaju morala, nemaju stavove iza kojih bi stali.

Tako dobijaš neke Staše, Rističeviće, Kebare, Lavove i plejadu kolorativnih likova koji su pre za Zadrugu nego za Parlament. Negativna selekcija na delu.

To je apsolutno potrebno stranci na vlasti, jer da su ti ljudi imalo svesni moći koja je u njihovim rukama, da imaju snagu i da smene i da postave, da vode državu kako treba, a predsednika SNS vrate u ustavne okvire, ovakva zloupotreba demokratije ne bi bila moguća.

Recimo, da se kojim neverovatnim slučajem sutra svi poslanici SNS-a probude samosvesni (ili prosvećeni), mogli bi da izvrše sve promene u društvu za kojima ovo društvo žudi… E tu sad dolazimo da osnovne razlike – ono u Britaniji je demokratija u praksi, a kod nas kakistokratija u praksi.

U Britaniji parlament postavlja Vladu, a ovde parlament postavlja Vučić. Tamo svakog poslanika neposredno biraju građani tog okruga. Ovde na listu te stavlja predsednik partije. Opet, demokratija u praksi vs partokratija na delu.

Kod njih se laganje kažnjava ostavkama, a kod nas ne. Kod nas političari sa of-šor firmama i lažnim diplomama ne samo da ne podnesu ostavku, već i napreduju bez ikakvih posledica. I opet, kako se stiže ovde gde smo? Isključivo negativnom selekcijom.

Ovde je Vladeta Janković incident, a ne pravilo. Gospodin Vladeta je više za englesku demokratiju nego za srpsku kakistokratiju. Loši ostaju ovde, a kvalitetni odlaze. Sve se ovo može staviti pod „osveta loših đaka“. Sami smo krivi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.