Premestite Pavla, ako boga znate

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Svaka ti je na mestu, Majstore ili Maestro!

2. Ima logike ali mora nešto i da se gradi. U Beogradu nema zgrada visoke klase a traže se, kakva bi arhitektura bila u redu? Svi su evropski gradovi eklektična mešavina svačega uključujući i neukus. Ne valja taj mentalitet da ne treba ništa menjati ni dirati, i da svi treba da smo isti. To je gore i od socijalizma

   1. U brate! Pa ovo su reči “ gradonačelnika” Novog Sada, koji će u ime “ da se gradi” onom BB ( bosanskom
      Balvanu ) Dodiku , dati i Tvrdjavu da sruśi ( “zemara to ti je ciglja švapska , take
      nidje nema . Samo bi ja to
      Nako ljepše , po naški u vinklu “
      A Pavle ?
      Prvo , nisam siguran u duhovnost čoveka koji nikad nije osudio Slobu i ženu-sotonu mu, neg je s njim pogaču kidao; koji je bio za rata uz narod ali nikad nije osudio one koji ga zapodenuše .
      A umetnost ? Pa nisam umetnik , ali ako neko ide na to da lije figuru u prirodnim proporcijama, onda tu nema mesta “umetničkoj slobodi” koja bi se mogla nazvati – šuplje otpozadi !
      Ovako je bizarno- kao i narod, država , mesto i vreme .

      1. Ja nisam pravdao rušenje. Za Hercegovačku treba da se robija. Ja pričam o mentalitetu „ne pipaj ništa“ i fokusu na staro i gađenju prema novom. Do mere da su i raspale fasade kao „romantične“ i niko ne planira da ih popravlja. Koji je to evropski grad takav, bez novog koje odudara?

         A Pavle je bio patrijarh crkve koja je od cara Konstantina drugi stub vlasti. I u samoj Bibliji sv.Pavle daje uputstva da se vlasti slušaju jer ih je postavio bog. Tako da nije mogao biti patrijarh a osuditi diktatora, ali je dovoljno jasno pokazao svoj stav. Nećeš to ponovo doživeti od crkve najverovatnije.

      2. Najviše mrzim te cinike kojima je sve šuplje, ali su i dalje tu, u sveopštoj šupljini. Takvi, po pravilu, nikad nošta ne urade niti predlože već samo bljuju otrov iz sopstvene šupljine ili praznine.

   2. Poenta jeste u nedovoljno planskoj gradnji i u gradnji koja nije u funkciji potreba stanovnistva – od parking mesta pri gradnji stanova,do pesackih prelaza koji treba da su deo kruznog toga. Hipermarketi, hoteli i trzni centri su naizgled lepi i korisni, ali preterani broj istih postaje besmislen, uz dodatak da pocinju da „jedu“ prostor autobuskih okretnica, kulturnih spomenika i sl.sto jeste zlocin prema istoriji, arhitekturi i funkcionalnosti jednog grada. Da se grad siri ka periferiji, ojacava arhitektura i sl. je nesporni dobitak. Dobar primer je prva linija buduceg metroa u funkciji kapitala i „Tesla grada“ a ne opterecenog poteza Zvezdara – Zemun.

      1. Sa vama se slažem, ali autor poentira da je problem u žurbi. Ja ne vidim problem u žurbi nego u neznanju i nebrizi. Vlasti prosto nisu ništa radile osim štednje nekoliko godina, pa kada im je pala popularnost krenuli su da sumanuto i neznalački masovno grade. Međutim, da se gradi mora. Moj apel je ostavite se ljudi stava „najbolje da se ništa ne pipa“ i „nigde nam se ne žuri“ jer je to mentalitet blatnjave letaegične provincije. Velikom gradu treba uvek da se žuri i da za to ima mudar plan, i to treba da je poruka struke a ne „problem je žurba i čudne kućerine“.

         1. Stanovnik Beograda

            Reče li to „mudar plan“? E samo je u tome problem. Prvo, uopšte nema plana. Valjda se prvo napravi stanica pa se onda iseljava stara. Drugo, mudro je razmisliti o prioritetima, konsultovati se sa strukom. Nije mudro izaći na objekat u izgradnji i ispričati šta se tu gradi i šta je još predviđeno da se gradi i gde. Ne može jedan čovek da osmišljava grad u ime svih građana. Pogotovo ne ako je neuk. Kako može jedna mala, jednosmerna ulica sa prizemnim privatnim kućama na Dorćolu preko noći da postane tunel sa šestospratnicama sa obe strane.. Jesam za to da se radi ali zaista mora postojati veliki tim ljudi različitih struka i znanja da bi se napravio mudar plan. Ovako svakako ne može.

   3. Evropski gradovi primarno zadrzavaju kulturna stara zdanja indeticna..jedini ukras su lepe fasade..No ve gradjevine „beton staklo“ugradjuje u arhitektoski sklop.Ovde je tema jedan lik naseg pravoslavlja koji je izvrgnut podsmehu..Kakav god je kvalitet ovog umetnika rad radjen bez duse empatije.

      1. Na primer Ajfelova kula usred vekovima stare klasične arhitekture? Milenijumski most of metala ispred katedrale sv Pavla u Londonu? Rajhstag sa krovom od metala i stakla? To je sve na šta želim da ukažem, da taj otpor intelektualaca Vučićevom prostačkom planiranju ide predaleko, ide u kult starine i gadljivi otpor prema svemu novom i svakoj promeni. A život mora dalje, i svaka generacija ima pravo da ostavi svoj pečat i baš tu je ključ ovih kontrasta u arhitekturi Evrope koje mnogi iz Beograda biraju da ne vide. U pravu ste šta je glavna tema, ali i o ovome se diskutuje u tekstu.

3. Znam da autor nije pokušao da bude duhovit, ali neki delovi teksta naprosto su smešni. Nehotice (nadam se!), o patrijarhu je rečeno nekoliko stvari koje bi bile primerenije opisu sjajnog mudraca Jode: sitno telo, velika glava, poreklo nepoznato – šta li bi na ovo rekli roditelji patrijarha u stvarnom životu?! – a bogami i lebdi. Sveti otac je bio jednostavan čovek, preskromnih želja i dobro je balansirao svoju duhovnu važnost sa praktičnim lekcijama kako se životu daje smisao. On bi, sigurna sam, više voleo da je novac (bačen na preispoljnu glupost od skulpture) bio doniran gladnima i bolesnima.

4. A sto je uopste morao da se dize spomenik patrijarhu. On je bio skroman covek i verovatno bi bio protiv toga. Da li moze neko da mi kaze da li ima jos spomenika patrijarsima, vladikama i drugim svestenim velikodostojnicima. Ja ne znam za to, sto ne znaci da ih nema.
   A spomenik k’o spomenik, nekom lep, nekom ruzan. Ni Mona Liza se mnogima ne svidja.

5. Нажалост урбанисам паланачког типа! Мада неке паланке су топлије и складније грађене. Процес урбаног плагирања и недостатка осетљивости за детаље код нас траје дуго а ово је немање самопоштовања и стрпљења за сливеност духовног и материјалног дела.

6. Moje čestitke arh Bakiću, koji je i pored mnogih loših poteza u Beogradu smogne snage i iznese ponovi sve ono što i deo nas izgovara ali izgleda je to razgovor gluvih!

7. Ovo što napisa Laufer,
   to vam su vam što se kaže „razmišljanja jednog običnog vola“.
   Varniči gluppšću!

8. Sve je pogrešno,
   Pavle je bio grandniozan čovek, svetlost u malom telu, oličenje kakvi treba da budemo. Spomenik bez obzira koliko i ko ga branio, sa estetske strane je ruglo samo po sebi i nije bitno gde je postavljen, to je zamaglivanje situacije. Pavle zaslužuje mnogo bolji spomenik iz koga bi se videla veličina tog čoveka. Ovako je glava postavljena na nedefinisanom telu koje izgleda kao gomila gline. Glava na glini a o pogledu sa strane i levitaciji da ne govorimo, kao da su miševi pojeli pola spomenika. Ko odlučuje o estetici i o poruci spomenika …uopšte mi nije jasno da neko od vajara može ovako nešto da uradi. Bezbroj puta sam pisao da je Beograd na vodi na pogrešnom mestu, O fontani na Slaviji oko kojih se vrte kola i o ludilu ‘gradnje samo da se gradi’ a kvalitet nije bitan, ruše se putevi, pucaju asfalti itd. Ovo sa spomenikom našem Pavlu je vrhunac neznanja i neukusa. Ma šta više da pišem, beznadežno je promeniti bilo šta, ako nije po njihovom.Pozdrav

9. Patrijarhu dajte stolicu i sve će biti kako treba. Govorite o umetničkoj slobodi, a ni oko čega se ne možete složiti. Zato, ućutite malo.

10. Govorimo o pokojnom patrijarhu Pavlu kao svecu, a onda dozvolimo da se postavi njegov spomenik koji je položajem tela nedorečen i apsurdan da ne kažem ružan. On to prosto nije zaslužio, pa predlažem autoru spomenika da ga dopuni tako što će isklesati neki kamen kao stolicu na kojoj bi patrijarh sedeo ili bio naslonjen, što bi predstavljalo neku zaokruženu celinu.

11. Pod naletom žurbe i sam sam se poveo tekstovima i emisijama koje pjulju skulpturu i mesto.

    Pročitavši tekst, shvatam da sam prenaglio i da je g. Bakić apsolutno u pravu. Problem je lokacija i kontekst. Sama skulptura je specifična, ali bi bilo jednako loše da sve skulpture izgledaju isto.

    Jedino što jeste nedopustivo jesu reflektori više glave, koje je g. Basara primetio.

    Naravno i naše primitivno „hranjenje“ spomenika grickalicama. Od cele priče, taj momenat najviše rastužuje i obeshrabruje. S jedne strane „St. Mark“ otvorio pab i dobro zarađuje od „prajm“ lokacije. S druge, neki sujeverni i pobožni, poštuju samo njima znane rituale. Ne više ni na groblju, već i u parku, pored spomenika. Samo još žito i sveće da redovno pale, dok sijaju reflektori iz skulpture.

12. Okačite ga na krst i resena skulptura. Bez ironije ozbiljan sam umetnik.