Foto: Miroslav Dragojević

U jeku napada na moju malenkost, koji su od napada na predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) skliznuli u napade na mene kao moralno dvoličnog i posrnulog pojedinca, kolega u SANU me je podsetio na mudre reči našeg velikog pisca koje ću pokušati daparafraziram: Kada te neko lažno optuži, imaš dva izbora: da odgovoriš ili da neodgovoriš. Ako odgovoriš, javnost će zaključiti da si kriv, pa se zato braniš, a ako ne odgovoriš, ista javnost će reći da je jasno da si kriv čim ćutiš. Međutim, posle serije nekontrolisanih i uvredljivih napada od strane filozofa Slobodana Divjaka, osobe koja me ne poznaje (sem susreta u okolnostima u kojima je sam tražio moje mišljenje, a ja mu izašao u susret), njegov rečnik i stil me je oslobodio „obaveze pristojnosti“, prinudivši me da sa ozbiljnim osećajem nelagode ukažem na poziciju osobe koja me je eksplicitno proglasila moralno dvoličnim.

Naime, sa samom početku izbora, zajednički prijatelj, inače profesor na fakultetu na kome radim, tražio je da mi dostavi biografiju i spisak radova gospodina Divjaka. Ja sam mu objasnio da se ja ne mogu mešati u izbore, posebno ne na taj način, ali je zajednički prijatelj dokumenta sa kratkim pismom samoinicijativno ostavio sekretarici Klinike za neurologiju. U kratkom pismu je napisao: „Ne zameri što ovako ne poštujem tvoj principijelan stav o nemešanju u izbore, ali ti, ipak, prosleđujem deo skorašnje prepiske sa Slobodanom Divjakom… Tek da budeš obavešten (i) o tome – ništa više… P.S. Znam da i on ima visoko mišljenje o meni, no molim te, jer nisam u toj priči, zanemari njegova obećanja…“

Pošto me je poslednja rečenica zbunila (kakva obećanja?) prelistao sa dostavljeni materijal u kome se nalazio i očito namerno ostavljeni mejl gospodina Divjaka zajedničkom prijatelju: „Dragi K, šaljem ti Predlog za moju kandidaturu za Akademiju Instituta zafilozofiju i društvenu nauku koji bi trebalo da 10. januara usvoji njihovo Nastavno veće. Obavešten sam da će taj Predlog sigurno biti prihvaćen. Ako ti nije neugodno, zamolio bih te da ga pokažeš Kostiću kako bi eventualno „lobirao“ za mene. Ovoga puta za kandidate Odeljenja društvenih nauka glasaće i tri člana iz srodnih odeljenja u određivanju kojih će pretpostavljam učestvovati i Kostić. Ako kojim slučajem „prođem“, na sledećem konkursu ti ćeš biti kandidat koji će biti predložen iznutra, iz Akademije. Krajnje je vreme da bivši članovi Trećeg programaupute to Odeljenje na put njegovog ozdravljenja. Srdačan pozdrav, Žoki“.

Ja sam iz redova, koji su u više detalja netačni, a koje sam bio prisiljen da citiram izvukao zaključak o moralnom kredibilitetu filozofa Slobodana Divjaka i sa njim neću ni u kom slučaju polemisati (sa mržnjom se ne polemiše). Pokušao sam da iskoristim priliku da ćutim i time poštedim tabloidizacije i sebe i gospodina

Divjaka, ali me je on lišio prava na uzdržanost. Neka za utehu Divjaku i njegovim mentorima služi moje priznanje da mi je daleko od pameti da sebe smatram intelektualcem (posebno ne najvećim) i da njegove „istine“ o meni neću opovrgavati (zahtevao sam od administracije SANU da svi njegovi tekstovi u kojima sam pominjan, naravno uz kraći komentar, budu dostavljeni svakom članu SANU). Jer, o mom priznanju, ali i o njegovim „istinama“ o meni odluku može doneti samo SANU.