O činjenicama u tekstu: Hapšenja koja su cementirala vlast SNS

Na prvi pogled nije neobično da se različiti slučajevi analiziraju na jednom mestu, čak to može da bude od velike koristi, ali u ovom slučaju nije baš tako. U ovom tekstu neću se baviti svim hapšenjima, već samo o „slučaju“ Saše Mirkovića, odnosno o delu teksta Vuka Jeremića –„Cena kritike“. Ovaj naslov sugeriše  utisak kod čitaoca da je hapšenje i suđenje Mirkoviću cena koju on plaća zbog toga što se je suprotstavio Vučiću. Bilo bi možda lepo da je tako, ali je istina mnogo drugačija.

Elem, prvo što javnost definitivno treba da zna je, da Saša Mirković nikada nije živeo u Zaječaru, već je Boranin koji se je odselio u Beograd. Većini u Zaječaru smeta kad ga u medijima tretiraju ovdašnjim građaninom. On je samo prebacio mesto boravka iz Beograda u Zaječar da bi se ovde „odao“ zanatu politike. Ustvari, njega je u Zaječar doveo drugi zemljak, Boško Ničić (dugogodišnji i sadašnji gradonačelnik Zaječara), te su tesno sarađivali u Pokretu za Krajinu, a još više u neprestanom dovođenju „pevaljki“ preko Mirkovićeve firme Beoton. Na kraju tih akrobacija nekoliko desetina miliona dinara je otišlo iz budžeta grada, ali je saradnja pukla kada je Mirković kupio TV Best i uz takvu podršku pokušao da on bude gradonačelnik. Sećamo se svi njegovog PRS-a. U drugom pokušaju(2013.) je uspeo da, tek kao član SNS-a, dođe na vlast u Zaječaru, nakon vanrednih izbora.

Sve ovo napred je napisano da bi se pojasnio mehanizam „pražnjenja“ budžeta grada Zaječara. Ponajviše je to radio preko „Best“ televizije. Lavovski deo para iz konkursa za informisanje od javnog značaja dobijala je njegova televizija, brojni oglasi itd. Sva javna preduzeća su morala da imaju dobro plaćenu  reklamu, a vrhunac uspešnog marketinga TV Best je u činjenici da je FK Timok plaćao Bestu direktni ili odloženi prenos utakmica. To je „marketinška“ novotarija na svetskom nivou. Pare se iz budžeta grada prebace fudbalskom klubu a oni odmah sve prebace na račun TV Best. Svuda tv kuće plaćaju za prava prenosa, samo je u Zaječaru bilo obrnuto. Ako nekog zanima, FK Timok je praktično ugašen zbog tih i sličnih mahinacija. Naravno, TV Best je kupio na tuđe ime ali je javno, na televiziji, izjavio da je to njegova kuća. O ovoj činjenici ima mnogo svedoka koje će to u svakom slučaju potvrditi.

U tekstu se spominje i slučaj –novogodišnji paketići, zbog kojih je i hapšen i prvostepeno osuđen na godinu dana zatvora. Odluka nije konačna, ali je jasno da to nije nikakav izmišljen slučaj već nešto što se je stvarno dogodilo. Zadnja pripada sudstvu te tu nije potreban komentar.

Ova dva slučaja su samo vrh ledenog brega. Finansije grada Zaječara su uništila dva nekadašnja pajtaša Ničić i Mirković. Ostavku na funkciju predsednika skupštine grada Zaječara, Mirković je podneo kad je ponestalo para u gradskoj kasi, a ne zbog „visokih“ političkih ili moralnih razloga. Kakva je šteta naneta budžetu neka kaže činjenica da je on u manjku negde oko dve milijarde dinara. To je i previše za jedan mali grad sa nejakom privredom. Novac je negde „otišao“ a većina građana bi vrlo rado želela da sazna koliki je udeo u tome imao Mirković, ali da to utvrde veštaci i sudski organi.

Dakle, ovaj deo teksta V. Jeremića „miriše“ na političko pranje Mirkovića, a iza toga slede i glasine koje već ovde kruže, da je on već ili će biti neki faktor u Savezu za Srbiju. To je razlog ovog pisanija. Veći autogol i šamar građanima Zaječara nije zamisliv, a ako je „slučaj“ Mirković poštapalica za dokazivanje osnovne teze u tekstu onda ništa.

Autor je novinar iz Zaječara (povremeni dopisnik Danasa)