Pranje biografija kao časno delo 1Foto: Aleksandar Veljkovic

Kao čovek i otac razumem njegove motive i razloge da reaguje.

Međutim, iako me dr Aleksandar Palavestra „nije ni video ni upoznao“ , ja imam uverenja i ubeđenja koja mi osvetljavaju životni put i u skladu s kojima pišem i delam. Čast istine je i za mene, kao što je to bio, na primer, slučaj sa etičarem Milošom Đurićem – („Ja predajem etiku, ne sviram u diple!“) – iznad istine časti.

Jer, čast je gotovo uvek naličje moći. Istina je, međutim, uvek protiv moći. Ili, kazano jezikom etike, čast je spoljašna savest, a savest je unutrašnja čast. (Ko želi da se uveri, stoji mu na raspolaganju knjiga „Šezdeset osma Lične istorije“, izdavači; Radio Beograd 2 i Službeni glasnik, Beograd 2008).

Kada je reč o tekstu „Gola fakta“, postavlja se pitanje: zašto su Politika i NIN odbili da objave taj tekst? Da ne bih bio optužen kao pripovedač o „Alama i baucima“ – (kako inače glasi jedan tekst dr Aleksandra Palavestre, koji je potpisao kao „A. Peragraš“ tj. „Šargarepa“) – korisno je da se pročita intervju akademika Palavestre listu „Večernje novosti“ od 16. marta 2013. godine.

U svome reagovanju, dr Palavestra je napisao i da se njegov preminuli otac, akademik Palavestra „vrlo kritički izražavao o Slobodanu Miloševiću i njegovoj vlasti“, a zatim nastavio: “ I to još nije bilo dovoljno, nego je taj svoj kritički stav perfidno iznosio …“

Uvaženi profesore, latinska reč „perfidno“ znači podlo, podmuklo, zlobno, neiskreno… Kako je objašnjeno u rečnicima, perfidan je onaj koji se koristi nečasnim sredstvima i nastoji da, na podmukli način, ostvari ličnu korist.

Iskreno govoreći, ja u Vašem ocu nisam uočio ta svojstva i odlike. Da je bilo ko drugi to napisao o akademiku Palavastri, reagovao bih. Ali, Vi ste njegov sin i, svakako, bolje ga poznajete od mene.

Međutim, ono što pouzdano znam i kategorički tvrdim jeste da je akademik Palavestra kao i mnogi drugi članovi SANU bio „vernik“ Dobrice Ćosića, „duhovnog oca“ Slobodana Miloševića. Ćosića, koga je bivši predsednik SANU Nikola Hajdin „portretisao“ na sledeći način: „Naš vrhunski intelektualac Dobrica Ćosić nije bio intelektualac ni po vaspitanju ni po znanju“ (Nedeljnik, 4. 1. 2019).

Reči akademika Hajdina, podstakle su me da dodam još sledeće: pranje novca tretira se kao teško krivično delo. Međutim, „pranje“ biografija i ostalog što ide uz biografije, smatra se još uvek „časnim delom“!

Završiću ovaj odgovor pitanjem koje dotiče celokupnu javnost.

Akademik Predrag Palavestra napisao je, u duhu Helderlina, tekst o Crnjanskom „Povratak u tuđinu“. (Mišljenje Crnjanskog o Ćosiću i njegovim knjigama objavio sam još 1992. u „Srpskoj reči“). Iako je Ćosić – čiji je celokupni književni opus stavio pod upitnik profesor Velimir Abramović – predložio Crnjanskog za člana SANU, on nije istrajao u borbi da se taj predlog ostvari.

Međutim, ugledne inostrane akademije bi u takvom slučaju raspustile celokupno odeljenje za jezik i književnost. Taj (ili ti) koji bi osporavao ugled i vrednost koji su ravni književnom ugledu i vrednosti Crnjanskog i njegovom književnom opusu, bio bi primoran da se zauvek povuče iz akademije.

Međutim, i u ovom slučaju se vode nečasne igre. Pominju se Miroslav Krleža (!), Moša Pijade i Edvard Kardelj! A izostavlja se ime beogradskog pisca koji je poredio Miloševića sa Svetim Savom i mimo reda postao redovni član SANU!

Autor je publicista