Šala (ili šta god, kao poruka) jeste neukusna. Međutim, ostaje pitanje kome je bilo u interesu da na ovaj način šalje neke preteće poruke? Pre nego što ukažemo na to kome je bilo više u interesu, nije zgoreg ukazati na dve osnovne činjenice: Prvo, nošenje vešala na demonstracijama nije samo srpska priča, jer takvih prizora ima i na drugim masovnim događanjima u svetu i uglavnom se iz naših vizura teško prepoznaje na koga su vešala targetovana ukoliko nije okačena karikaturalna lutka.

Drugo, u našoj sredini vešala nisu korišćena kao sredstvo egzekucije, osim kada su ovim prostorima vladale strane okupacione vlasti (Prvi i Drugi svetski rat). Stoga simbolika, metafora i konačno poruka su neka vrsta „uvoznog artikla“, a usput stvara i dodatnu asocijaciju na vešanja po Srbiji, posebno Mačvi, tokom Prvog svetskog rata i vešanja po banderama u Beogradu na Terazijama (najuži centar grada).

Znajući koliko se vlasti koriste neistinama, manipulacijama i nerešavanjem slučaja u Hercegovačkoj ulici, sa puno razloga može da se tvrdi, uz činjenicu da teško može i da se dokaže, da je maketa smišljena, a možda i tehnički izvedena u Ulici kraljice Ane bb.

Kako Krivični zakon nije predvideo sankcionisanje neslanih šala i ne sasvim precizno targetovanih poruka, vlasti su morale da smisle nekakvu krivicu. I gle, smisliše oni da se radi o širenju rasne i još neke takve mržnje!!!?? Neko će možda reći da se radi o glupoj formulaciji, dok će drugi reći da se radi o lukavom potezu pošto među aktuelnim nosiocima vlasti nema nijednog crnca zbog čega će sudija tužbu morati da odbaci, a optuženi će na kraju, možda, da prime honorar zbog dobro obavljenog zadatka u ulozi provokatora.

Sva je prilika da vlasti traže neke formalne razloge da zabrane dalje proteste. Izgubili su živce. Podmetanje krivice suprotstavljenoj strani režimu, stari je i oprobani metod, uglavnom providan, ali nedokaziv sve dok se ne uradi obdukcija bivšeg režima nakon urušavanja iliti smrti.

Povezani tekstovi