Bezbedna nebezbednost

Naočigled više od 150 gostiju napala je pripadnike obezbeđenja i polomila sve što joj se našlo na putu. Pretučena su dvojica zaposlenih u ovom lokalu, a prestravljeni gosti pokušali su da se zaštite sklanjajući se pod stolove. Policija se oglasila i rekla medijima da je reč o tuči dve grupe, a ubrzo i da istražuju pomenuti događaj.

U Novom Sadu su pre neko veče brutalno napadnuta dvojica mladića albanske nacionalnosti. NJih je u Futoškoj ulici, na taksi stanici ispred Ruleta „Gaja“, napala grupa od četiri osobe, bez ikakvog povoda. Problem je bio izgleda to što su međusobno razgovarali na albanskom jeziku. Jednom od povređenih život je u opasnosti. Pre neko veče u Beogradu je neka žena pretila putnicima u tramvaju pištoljem. Ubrzo je uhapšena. Sećamo se i „fantomskog“ rušenja 12 privatnih objekata u Savamali, koje je očito urađeno pod okriljem beogradskih naprednih vlasti.

Pucnjave i mafijaški obračuni po Srbiji su skoro svakodnevni poslednjih godina, mada vlast to negira, tvrdeći da je statistički bolje nego u vreme vlasti demokrata. Da bizarnost bude veća, direktor policije Vladimir Rebić mirno izgovara da u Srbiji „postoji 38 kriminalnih grupa, od kojih je osam odsto svrstano kao kriminalne grupe sa visokim nivoom organizacije“. Prema njegovim rečima, preostalih 92 odsto kriminalnih grupa su svrstane kao grupe sa nižim ili srednjim intenzitetom i kao takve ne predstavljaju značajnu pretnju po bezbednost Srbije. Praktično, pet grupa su jake mafijaške organizacije, što otvara pitanja o tome zašto te grupe nisu iza rešetaka i zašto policija i tužilaštvo samo posmatra njihove aktivnosti umesto da ih pohapsi, ali i zašto toleriše ostale 33 kriminalne grupe, jer to što nisu pretnja po državu, ne znači da nisu pretnja po stanovnike Srbije.

Ipak, iz izjava državnih funkcionera jasno je zašto se država ne obračunava s mafijom. Kako je rekao funkcioner BIA, a potom i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u pojedinim medijima, nevladinim organizacijama i opozicionim partijama aktivno deluju strani agenti. Izgleda da je to razlog što država ne sme da se obračuna s mafijom. Za to vreme država se obračunava sa uzbunjivačima, ljudima koji državnim organima ukazuju i prijavljuju korupciju. Poslednji takav slučaj je slučaj doktora Borka Josifovskog, koji je dokazao da su ga policija i tužilaštvo opstruisali kada je prijavio da su lekari Hitne pomoći na vezi s pogrebnicima i da uzimaju novac od smrti građana Beograda. Sve u svemu, poruka je jasna, stanovnici Srbije su sami odgovorni za svoju bezbednost, a državni organi ako ih se sete, setili su ih se. Ako ne, sami su krivi!