Da su koncentracije po zdravlje ljudi opasnog prizemnog ozona prošlog vikenda prešle dozvoljene granice na gotovo svim mernim mestima u Srbiji više i nije neka vest. Baš kao i da javnost Srbije o tome nije ni obaveštena, iako postoji zakonska obaveza državnih institucija da se u takvim prilikama građani upozore na opasnost, upozorio je Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).
Najzabavnije u svemu je što uredbom Vlade Srbije o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha nije ni precizirano ni ko konkretno treba da izda upozorenje, na koji način i gde, jer je i politički cilj vlasti od početka i bio napraviti administrativnu zbrku propisa u kojoj niko nikad nije odgovoran ni za šta (pitajte aleksinačke rudare i njihove porodice!), a pluća stanovnika Srbije su sve bolesnija i bolesnija.
Vladina uredba kaže i da zagađenje sme da bude zabeleženo čak 35 dana tokom cele godine, mada uopšte ne bi ni smelo da ga bude. Međutim, u nikad boljoj 2022. godini, Valjevo je već skupilo 91 dan prekoračenja zagađenja vazduha, Užice 86 dana, Novi Pazar 81, Beograd Zemun 66, Smederevo Radinac 64 dana, Kosjerić 59 dana, Pančevo 56 dana prekoračenja zagađenja.
A tek je kraj jula, mada ne bi bilo iznenađujuće da se u avgustu proglasi zimska sezona i time se opravda nenormalno zagađenje, pa bi tako Srbija bila jedina zemlja na svetu (sem Arktika i Antarktika) gde zimska sezona traje 365 dana godišnje.
Ako se još setimo da su nedavno čak četiri merne stanice za kvalitet vazduha, u Kragujevcu, Loznici, Smederevu i Valjevu, prestale sa radom iz krajnje bizarnog razloga – jer nadležna republička Agencija za zaštitu životne sredine nije platila račune za električnu energiju, pa im je EPS cviknuo struju, slika o potpunom nemaru države je potpuna. Ako se tome doda i da je Srbija na samom vrhu evropske liste zemalja po smrtnosti od zagađenja vazduha, prema istraživanju G
lobalnog saveza za zdravlje i zagađenje, stanje je još sumornije. Ali državne organe baš i ne uzbuđuje mnogo (sve je to inostrana propaganda mrzitelja Srbije, rekli bi domaći vlastodršci), što usled različitih vidova zagađenja životne sredine, u Srbiji godišnje prerano umre 12.000 stanovnika. Ali je bitno da se posle čude što mladi ljudi odlaze iz Srbije glavom bez obzira.
Izgleda da Srbiju i njene stanovnike ipak najviše mrze oni koji je i vode. Jer da je suprotno, ne bi se tako ponašali. A tako će se ponašati sve dok šeme sa nameštenim tenderima uhodano rade i dok se lova stanovnika Srbije sliva u džepove ortaka i rodbine, a da tužilaštvo i policija ne smeju da pisnu. Jer za njih život stanovnika Srbije više i nema nikakvu cenu, jer je postao bezvredan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
