Godine su trebale Borislavu Pekiću da sakupi materijal za svoj naučnofantastični roman „Besnilo“. Obilazio je pisac uz specijalne dozvole londonski aerodrom „Hitrou“ razgovarajući sa ljudima u nameri da napravi što realniju fantaziju.
Poslaniku Ujedinjene doline iz Bujanovca – Šaipu Kamberiju sve se to desilo tokom samo jednog dana. Njegovo obraćanje srpskoj javnosti i parlamentu bilo je jednostavno i konkretno. Kao predstavnik šest poslanika opozicije rekao je da režim Aleksandra Vučića ukinuo demokratiju u Srbiju, što kako je rekao „nije uspeo čak ni Slobodan Milošević da uradi“. Kazao je da ne postoji Republika Države Srbije, već Republika Aleksandra Vučića i upotrebio poznatu izreku kralja Luja 14. L’etat c’est moi – Država, to sam ja. Kao žalosno ocenio je to što su se u parlamentu, kao jedina opozicija, našle stranke manjina i dodao da prave opozicije nema.
Očekivano, njegov govor je naišao na seriju kritika predstavnika vlasti. Optuživali su ga za nepoštovanje dostojanstva Narodne skupštine, nezadovoljstvo zbog toga što njegova koalicija nije dobila ministarsko mesto, a poslanika iz Bujanovca kritikovali su i zbog poteza vlasti u Prištini. Van parlamenta, tokom konferencije o situaciji u vezi sa kovidom, odgovorio mu je i predsednik Vučić – poručio je da je Kamberijev govor i dokaz demokratije u Srbiji i dokaz da je dobro što je Ujedinjenoj dolini ponuđeno samo mesto zamenika ministra jer „je neko dobro znao šta stvarno misle o Srbiji“.
I upravo je to ono što srpske vlasti od Slobodana Miloševića pa do Vučića ne razumeju ili znaju ali se prave nevešti. Retko ćete naći Albance i Bošnjake, inače državljane Srbije, u državnim institucijama, bezbednosnim službama ili na rukovodećim funkcijama, jer je i dalje vladajući princip srpskih vlasti – neće nama državu da vode tamo neki Albanci ili Bošnjaci. Sve je to naravno u suprotnosti sa ustavnim načelom ravnopravnosti, pošto je reč o državljanima Srbije, ali Ustav Republike Srbije iovako nikome ništa ne znači niti ga ko zarezuje dva posto. Političari na vlasti naročito.
Dokle god vlast Aleksandra Vučića ne bude ravnopravno tretirala Albance sa juga Srbije i po znanju, obrazovanju i koristi koju mogu da donesu državi Srbiji, uključila ih u izvršnu vlast i razgovarala s njima, dotle će oni spas videti u nezavisnom Kosovu i Albaniji. A svi dobro znamo kako se to završilo 1999. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
