Britanska premijerka Tereza Mej mirna je kada je reč o njenom premijerskom mandatu u narednih godinu dana.
Nema, naime, zakonskih mogućnosti za još jedno glasanje o poverenju vladi pre decembra 2019. Mej je „preživela“ glasanje u sredu sazvano usled dubokih neslaganja oko Bregzita.
Međutim, hoće li ona ostati zapamćena samo kao premijerka koja je dovršila katastrofu, kako neki čitavu stvar vide, koju je raspisivanjem referenduma o „otcepljenju“ pre dve godine započeo Dejvid Kameron?
Jeste sačuvala svoju funkciju, ali ostaje stišnjena između britanske opozicije, u koju spada i deo poslanika njene Konzervativne partije, i Evropske unije koja ne pokazuje naročito razumevanje za njene probleme kod kuće. Rok za izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU je 29. mart 2019.
Opozicija traži glasanje o sporazumu koji je premijerka dogovorila sa EU koliko sledeće nedelje, Mej želi da ga prolongira do vremena posle božićnih i novogodišnjih praznika. Ocenjuje se da bi na glasanju, ako bi bilo održano sledeće nedelje, doživela „težak poraz“, te proizlazi da kupuje vreme nadajući se većim ustupcima EU. Kojih, čini se, nema.
EU želi jasniji stav Londona, kako je rekao predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Ispostavi li se da Britanija izlazi iz EU bez sporazuma, Brisel će saopštiti svoju „informaciju“ 19. decembra. „Želeli bismo da u narednih nekoliko nedelja dobijemo od naših prijatelja iz Ujedinjenog Kraljevstva njihova očekivanja od nas, jer ova debata je ponekad nebulozna i neprecizna i ja bih želeo razjašnjenja“, rekao je Junker, sa kojim je Mej imala težak razgovor.
Junker nije jedini ko je postavio takvu dijagnozu haosa. Britanskim laburistima – čijem lideru kako kaže Mej haos jedino odgovara – sve liči na „farsu“. Neuralgična tačka na relaciji London – Brisel sada je mogućnost uspostavljanja takozvane tvrde granice s Irskom, koja bi onemogućila Irskoj slobodno kretanje ljudi, dobara i usluga na osnovu prava EU, a Britaniju sprečila da sklapa trgovinske sporazume. Mej je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Briselu uveravala da je pretnja tvrde granice otklonjena do kraja 2020.
„Oslobodimo se svih iluzija da se u ovoj drami radi o trgovinskim protokolima, pravima rezidenata ili statusu irske granice. Bregzit je priča o ponosu nekadašnje imperijalne sile koja prolazi kroz krizu srednjih godina“, napisao je jedan posmatrač. U prilog takvom razmišljanju ide pažnja koju britanski mediji posvećuju mogućnosti da njihova zemlja već kroz nekoliko meseci u statusu u Evropskoj uniji bude izjednačena sa svim ostalim trećim zemljama: tako što će njeni građani za ulazak u EU morati da plaćaju sedam evra na svake tri godine. Vlada u Londonu u ovom i drugim problemima u vezi s Bregzitom očekuje, međutim, poseban tretman.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
