Cena prodaje PKB-a

Al Dahra je bila jedini ponuđač, a cena tik iznad početne, što sve u javnosti budi sumnju da su i u ovom preduzeću, a i u upravama njegovih konkurenata unapred znali ko će biti pobednik. Time se objašnjava to što glavni snabdevač hranom u UAE nije osećao potrebu da podiže cenu preko tražene, a i to što za kombinat veličine Beograda nije bilo nijednog drugog kupca, kao da niko nije želeo da bude diskvalifikovan ili da mu ponuda bude odbijena bez obzira na njen sadržaj.

Međutim, problem treba sagledati i sa druge strane. PKB je sada kupila firma koja se vrlo ozbiljno bavi upravo onom delatnošću kojom se bavi i ovaj kombinat. To bi trebalo da bude garancija da će Al Dahra na skoro 17.000 hektara nastaviti da gaji povrće, žitarice i voće, da gaji stoku i proizvodi mleko, a ne da posle tri godine počne da gradi „Beograd 2“. Takav strah bi bio daleko opravdaniji da je PKB kupio neki investicioni fond ili neki ovdašnji tajkun van poljoprivrednog miljea, mada ne bi bilo neočekivano da i Al Dahra manji deo zemlje na kraju pretvori u građevinsko. To takođe ne bi bila ni tragedija.

Ono što jeste tragedija je cena. Praktično svih 105 miliona evra će otići za podmirivanje dugova PKB-a, što znači da će državni budžet od ovoga imati manje više nulti prihod. To je bio i jedan od glavnih razloga za napad na ovu transakciju, zajedno sa stavom velikog dela društva da zemlju, kao strateški resurs, ne treba prodavati strancima. Odgovor vlasti da „zemlju niko neće odneti iz Srbije“ je na dečijem nivou, ali poslovanje PKB-a samo po sebi dovoljno govori u prilog privatizaciji. Kako je PKB, „koji može da hrani ceo Beograd“ nagomilao 9,5 milijardi dinara duga u 2017? Da je PKB toliko konkurentan i da se njime dobro upravlja, dugovi ne bi bili tako kolosalni. Naravno, logičan odgovor je da ako direktori loše rade, ne treba menjati vlasnika nego direktore, ali u Srbiji se već 25 godina pokazuje da je to mnogo teže uraditi nego reći. Zato u državi kakva je naša, što će reći – sa vlašću kakva je naša, privatizacija nije loše rešenje. Čak i ako znamo da je vlast namerno slomila nogu PKB-u donevši pravilo koje je samo PKB-u uskratilo subvencije za mleko, a njegovim konkurentima ih ostavilo.

Ako Al Dahri sada ne vratimo subvencije, ako je ne oslobodimo poreza, doprinosa i drugih dažbina i ako joj ne poklonimo novac za svako radno mesto koje otvori, sada imamo priliku da PKB sada konačno počne da zarađuje novac. Na žalost najviše strancima, ali na sreću, delom i Srbiji.