Možda je Dragan Đilas prerano počeo kampanju za Beograd, budući da su izbori prema redovnom terminu tek kroz godinu dana, ali u tom početku ima dobrih elemenata.
Prvo, predstavljaju korak u susret događajima, budući da u Đilasovoj stranci kažu da izbore očekuju ipak ranije, koliko krajem ove godine.
Iako je dosad režim uvek raspisivao izbore za proleće, ne treba izgubiti iz vida da se politika sada odvija u korona vremenu.
Da su korona talasi najjači u martu, tom ranijem mesecu kampanje i da nose rizik od nepredviđenih reakcija ljudi.
Biti treću godinu zatočen zbog epidemijskih mera nije nešto što će birači lako podneti.
Još je teže predvideti kako će tačno dočekati neminovnu krizu od gubitka radnih mesta i ekonomskog pogoršanja koje će nas neizbežno zadesiti.
Da izbori ovoga puta mogu doći nenadano u jesen, jeste procena kojoj u prilog idu tvrdnje da će Vučićev režim nastojati da ubere političke plodove relativno uspešne vakcinacije stanovništva.
I da će pokušati da novi mandat osvoji pre nego što ekonomska kriza stigne punim galopom.
Drugo, nije uopšte loša ideja da se izborna obećanja „overe“ kod notara. Koliko god birači opozicije na to gledali sumnjičavo, šaljivo ili ironično, makar će taj detalj pamtiti da bi mogli da kažu da su im se sumnje ili šale obistinile.
Uostalom, sa ironijom se nekad gledalo i to što su se radikali zaklinjali u crkvi, ali to ne znači da nije delovalo kod njihovih birača.
Treće, Đilasov program za „Dan posle“ Vučića sadrži i određena obećanja za koja ljudi mogu stvarno da se uhvate, poput toga da će svi oni koji rade na ugovorima koji se produžavaju moći da dobiju stalno zaposlenje.
Glavni resurs vladajućeg režima pored propagande jeste i raspolaganje radnim mestima radi pribavljanja glasova.
Ukoliko se ljudi ohrabre da će zadržati posao, a mnogo je takvih i u prosveti i u zdravstvu, a da mogu da glasaju po savesti, to ih može pogurati ka opoziciji.
Uostalom, DS je izbore 2008. uprkos „gubitku“ Kosova dobila na nekoliko jasnih ekonomskih obećanja, kao što je na primer bilo ukidanje poreza na kupovinu prvog stana.
Najzad, obećanja o visini plata su slična režimskim, ali nešto uvećana, toliko da deluju dostižno, ali i da nude neku vrstu ohrabrenja onima koji se kolebaju između svog opozicionog uverenja i onoga što misle da im je ekonomski interes.
Ili jednostavno nužan uslov da prežive. „Dan posle“ je upravo to, ohrabrenje da Srbija neće propasti posle Vučića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
