Đilas i Vesić

A u stvari ne bi trebalo da zvuči tako. Zar ne želimo da živimo u zemlji u kojoj sudske odluke nešto znače i treba da se poštuju? Zar to ne želi i establišment kad mu „dogori“ do nokata, kao i građani Srbije? Uostalom, svako ko misli da su naprednjaci 2012. došli na vlast zato što su građani očekivali da će Tomislav Nikolić ponuditi rešenje za Kosovo, ljuto se varaju. SNS je na tim izborima pobedila sa obećanjem da će doneti neku pravdu, makar i selektivnu. Jer, glavna priča, setimo se, uopšte nije bilo Kosovo. Glavna je bila „24 sporne privatizacije sa liste EU“, ali i neuspela DS-ova reforma pravosuđa.

I zato je sada samo pitanje da li se uopšte može voditi politička borba kroz pravni sistem? Koliko je kontraproduktivna Đilasova odluka da podiže tužbe zbog toga što vladajuća stranka i njeni tabloidi zloupotrebljavaju najgrublje javni prostor i slobodu štampe? Ili je kontraproduktivan odgovor sadašnjeg velikog naprednjaka, a ranijeg operativca DS Vesića, da će „SNS nastaviti“ da iznosi svoju istinu. I da SNS nijedan „tajkun“ neće u tome sprečiti. E, baš taj arogantni Vesićev odgovor je bumerang koji će pre ili kasnije opaliti Srpsku naprednu stranku „u glavu“. Jer, tako se može reći kada ste ljuta opozicija, maltene brozovskog gerilskog tipa – da priznajete samo sud samo svoje partije. Ali, kada se šest godina na vlasti u koju ste usisali sve koji su i ranije to bili i koji su to hteli, onda ste se samo pozicionirali kao grupa iznad svakog zakona. Možda verujete da kod građana vaša neiskrena gluma da ste u stvari opozicija nekakvim moćnicima iako ste baš vi ti moćnici na vlasti deluje. Ali, retko koga ćete u to iskreno ubediti. Pre ili kasnije, sve će se svesti na golu propagandu i golu prinudu. I na sveopšte bezakonje. I ma kako delovalo da Đilas rasipa svoje „tajkunske pare“ uzalud vodeći sudske sporove protiv svemoćne vlasti, većina ljudi će se pre poistovetiti sa nekim ko se, poput njih, makar i uzalud uzda u zakon, a ne u one koji se prave da zakon i sud za njih ne postoje.