Prošlo je više od četiri godine otkako je rešenjem Vlada Srbije formirala Komisiju za istraživanje okolnosti pod kojima su gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović poginuli u kasarni na Topčideru. Od te komisije ostalo je samo parče papira.
Ne samo što se nijednom nije sastala, već nisu imenovani ni njeni članovi. Sve je stalo nakon obećanja tadašnjeg premijera da će država učiniti sve u njenoj moći da rasvetli tragediju iznad koje duže od petnaest godina stoji znak pitanja. Porodicama gardista i sve manjem broju zainteresovane javnosti ostalo je samo da nagađaju zbog čega se bivši premijer tako surovo poigrao.
Jedno od mogućnih objašnjenja je da se Vučić „zaleteo“. Dobro je poznat manir ljudi na vlasti da prvo obećaju pa tek onda vide šta može da se uradi. Previše je primera ove brzopletosti da bi se nabrajali. Uostalom, bez medija koji bi na to podsećali, ništa bezbolnije od olako datog obećanja. Moguće je da Vučiću neko upućeniji objasnio da su iscrpljene sve mogućnosti i da ne postoji ništa što komisija, kakva god ovlašćenja imala, može da uradi.
Druga mogućnost je da bi otkrivanje ubica gardista otvorilo neke ormare koje država ne želi da otvori. Bilo je tokom godina mnogo spekulacija – od toga da su gardisti videli najtraženijeg haškog begunca Ratka Mladića, do toga da su svedočili prebacivanju velike količine narkotika koja je skladištena u kasarni. I kao što je jasna stvar da su nerešeni slučajevi plodno tle za rast teorija zavere, tako je dokazano da precizne, dobro obrazložene činjenice seku ove u korenu. U slučaju gardista – toga nije bilo.
Šta god da je uzrok činjenice da je komisija za istraživanje ubistva gardista mrtvorođena, posledice su vidljive golim okom. Dve porodice su, 16 godina od traume od koje se ne oporavlja, ponovo traumatizovane. I ovoga puta – počinilac je dobro poznat.
Nisu gardisti tu usamljen slučaj. Obećavao je Vučić i rešavanje ubistva Olivera Ivanovića, u predizbornoj tišini najavljivao hapšenje ubice pevačice Jelene Marjanović u narednih 48 sati, tvrdio da su napravljeni pomaci u istrazi masakra u kafiću „Panda“… Stoga je možda i pogrešno pitanje zbog čega je Vučić tako lako prekršio dato obećanje porodici da će biti rešen slučaj ubistva njihove dece?
Odgovor je banalan. Apsolutno sve je u službi promocije Aleksandra Vučića. Nema teme koja je zaštićena od propagandne eksploatacije. A porodice? Pa porodicama i treba da bude lakše kada znaju da je pogibija njihovih najbližih poslužila tako plemenitoj svrsi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
