Visina nezaposlenosti i visina plate su za javnost najvažniji ekonomski pokazatelj, onaj koji svako jasno na svojoj koži ili novčaniku dobro vidi.
Poslednjih godina beležimo značajan pad nezaposlenosti. Recimo pre četiri godine, u poslednjem tromesečju 2015. nezaposlenost je iznosila 17,9 odsto, a u poslednja tri meseca prošle godine rekordno niskih 9,7 odsto.
Te godine je proseku nezaposleno bilo preko 600.000 ljudi, a krajem 2019. oko 314.000. Ogroman uspeh. Kao i to što je prosečna plata (konačno) dostigla 500 evra.
Ali iza tog uspeha krije se jedan veliki neuspeh nas kao društva i kao države.
U tom periodu iz Srbije je u zemlje OECD, prema proceni iz Strategije o ekonomskim migracijama, otišlo preko 160.000 ljudi, ako se uzme u obzir da odlazi oko 41.000 ljudi godišnje, mada stručnjaci ukazuju da bi taj broj mogao biti i veći.
Ovo smanjenje nezaposlenosti se u svakodnevnom životu očituje u tome što firme ne mogu da nađu radnike. U prošloj godini plate su porasle za preko 10 odsto.
Dakle, prvi i najvažniji ekonomski zakon ponude i tražnje pokazao je šta se dešava kada se značajno smanji ponuda – cene rastu. Kada je epidemija kovida 19 pogodila Evropu, decenijski tok ljudi iz Srbije ka EU se preokrenuo. U narednih mesec-dva prema izjavama u Srbiju se vratilo oko 400.000 ljudi.
To su uglavnom ljudi koji nisu imali stalni posao u inostranstvu, koji nisu imali zdravstveno osiguranje i koji nisu želeli da ih bolest zatekne daleko od svojih.
Sa njihovim povratkom imaćemo prilike da gledamo obrnuto delovanje zakona ponude i tražnje. Može očekivati da će se rast plata zaustaviti, pa čak i da će one pasti.
Takođe, veliki deo povratnika neće uspeti da nađe posao u Srbiji koju takođe očekuje privredni pad ove godine (vlasti kažu da će biti ipak rast) pa se može očekivati rast nezaposlenosti. Prema prognozi MMF-a da će nezaposlenost skočiti na 13,7 odsto to nas vraća negde u 2016. godinu.
Sada, ne treba upasti u zamku, pa ovaj nagli rast nezaposlenosti koji nas čeka pripisati vlastima, kao što su oni rado sebi pripisivali zasluge što nam je nezaposlenost padala dok su ljudi odlazili. Na novu situaciju se može gledati kao na pravu sliku naše ekonomije.
Od tih 400.000 ljudi mnogi se neće vratiti nazad u inostranstvo, bar ne u kratkom roku, jer će procedure za ulazak u zapadne zemlje biti oštrije, a i pitanje je kakav će njihov oporavak biti i da li će ih čekati poslovi.
To daje našim poslodavcima jedinstvenu priliku da poprave svoju sliku koju su stekli za vreme prošle krize kada je se često čulo „ako ti nećeš da radiš za 200 evra, ima ko hoće“ i da pokušaju da zadrže ovde ljude.
Dva glavna faktora proizvodnje su kapital i rad. Kapitala nemamo i zato bi bilo pametno da rad ne teramo odavde da drugima pravi kapital.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
