Zoran Lutovac, u datim okolnostima, vodi Demokratsku stranku kako je jedino moguće u slučaju da se želi da ona potraje i u budućnosti.
Ukoliko se pak teži nekom drugačijem cilju, onda se Lutovcu može prigovarati i zamerati mnogo toga.
Ono što on nastoji da obnovi je izvorni brend DS kao stranke građanstva, u smislu intelektualaca, prosvetnih radnika, lekara, pisaca, novinara, advokata…
Da DS sada više liči na onu ekipu koja je pre tačno 30 godina prikupila potpise i obnovila njen rad.
Uostalom, i sam Lutovac je zaposlen u institutu u kome su bili i istaknuti „očevi osnivači“, a i sam ima taj lični profil, njegov najveći politički domet i greh je taj što je bio ambasador.
A to je funkcija koju mirne duše može da prihvati svako iz tog intelektualno-građanskog miljea, mirne savesti da se nije politički „prodao“.
Podsetimo se istorijskih podataka – DS je osnovana, mada njeni su njeni osnivači uvek naznačavali da je reč o tradiciji predratne istoimene partije nastale u februaru 1919 – na skupu 3. februara 1990.
Prvi predsednik bio je profesor Dragoljub Mićunović, a prvi operativac, odnosno predsednik Izvršnog odbora Kosta Čavoški.
U stranci su bili mnogi uglednici Borislav Pekić, Vojislav Koštunica, Radoslav Stojanović, Gojko Đogo, Marko Janković, Milovan Danojlić, Vladimir Gligorov, Miodrag Perišić, Ivan Vujačić… i naravno mladi Zoran Đinđić.
Deo tog prvog članstva se razilazio, pojedini su se vraćali, ali „demokratski brend“ je preživeo, mada danas mnogi tvrde da je to samo privid preživljavanja.
Bili u pravu ili ne, DS zahvaljujući njenom sadašnjem predsedniku Lutovcu mnogo više liči na sebe iz vremena kada je nastala.
Lutovac je u stanju da se ne nameće, da pošalje potpredsednicu Draganu Rakić da govori na velikom skupu opozicije, da kaže da je obeležavanje 30-godišnjice skromno i radno, da će pravo biti posle izbora, da će se tada možda u stranku vratiti i šabački ogranak – Zajedno za Srbiju, i predsednički ogranak – Socijaldemokratska stranka.
Možda takva DS nije onakva energično-marketinška organizacija kakva je bila pošto je izvela petooktobarski prevrat i svrgnula Slobodana Miloševića.
Možda se spram Vučićevih naprednjaka čini previše naivnim, previše sporom i premalo brutalnom.
Ali, takva DS jeste sidro sadašnjeg Saveza za Srbiju, u neku ruku i sidro plana za bojkot izbora te koalicije.
Vođstvo sadašnje DS su baš onakvi ljudi kakvi su šetali u prethodnih godinu dana na antivučićevskim protestima.
NJima možda treba baš ovakva DS – tradicionalna i dostojna poštovanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
