Svi koji su se bojali zemljotresa – koji bi doveo do raspada Evropske unije – uoči predsedničkih izbora u Francuskoj mogu da odahnu: Marina le Pen ostaje tek liderka ekstremne desnice, pošto ju je na glasanju u nedelju ubedljivo pobedio nezavisni kandidat Emanuel Makron.
Istina, Le Penova obećava uspeh na parlamentarnim izborima u junu, ali ključnu bitku je izgubila.
U Francuskoj je pobedom Makrona nastavljen proevropski niz koji nagoveštava defanzivu populizma u Evropi: najpre je na predsedničkim izborima u Austriji, decembra 2016, Aleksandar van der Belen pobedio Norberta Hofera, kandidata ekstremno desne Slobodarske partije Austrije. Potom je, u martu ove godine, slobodarska partija Gerta Vildersa ostvarila dobar rezultat na izborima u Holandiji – drugo mesto – ali s njom kao takođe ekstremnom desnicom niko ne želi da sarađuje, odnosno pravi vladu, pa ostaje u opoziciji.
I Vilders ne gubi nadu – u čestitki (?!) Marini le Pen napisao je: „Dobar posao, Marina le Pen, milioni patriota glasali su za tebe! Pobedićeš sledeći put – kao i ja!“. Stvarnost, međutim, izgleda drugačije.
Na narednim velikim izborima u Evropi ove godine, u septembru, na glasanju za novi saziv Bundestaga, niko ne očekuje iznenađenja. Vladu će formirati „mejnstrim“ opcija, bila to konzervativna koalicija kancelarke Angele Merkel ili „leva“ grupacija na čelu s Martinom Šulcom.
Ankete pokazuju da, posle početnog „efekta Šulc“, Merkelova ostaje neprikosnovena. Što se tiče krajnje desnice, mnogima će se dići kosa na glavi samo zbog toga što će, po svemu sudeći, Alternativa za Nemačku (AfD) ući u parlament. Ali je svakako daleko od bilo kakve vlade – Nemačka sebi to neće dozvoliti.
Proevropski entuzijazam splasnuće po vraćanju svakodnevnim stresovima – kako prebroditi britansko napuštanje EU, kako protumačiti nekonzistentne poruke iz Vašingtona, te stalnu napetost u odnosima s Moskvom, čemu se nadati u vezi sa Turskom posle pobede Erdogana na referendumu…
Za kraj, poslednji indikator za brigu EU: prema poslednjem YouGov istraživanju mladi između 16 i 26 godina smatraju da će živeti gore od svojih roditelja. Ispitanici su iz Francuske, Velike Britanije, Italije i Španije – najvećih država EU. Mladi Nemci i Poljaci, među „velikima“, bili su nešto optimističniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
