Hag ostao bez štapa

Bilo je perioda kada je bivša glavna tužiteljka tribunala Karla del Ponte u Beogradu bila smatrana državnim neprijateljem. Opet, bilo je godina kada su iz Haga na naš račun stizale samo pohvale. U poslednjih par godina kvalitet saradnje ponovo opada, što pokazuje i višemesečno odbijanje Višeg suda u Beogradu da Tribunalu pošalje transkripte saslušanja troje članova Srpske radikalne stranke koje Hag optužuje za nepoštovanje suda.

Problemi u odnosima počeli su oko izručenja lidera SRS-a Vojislava Šešelja. Najpre ga je Hag praktično izbacio iz zatvora, pritom ne tražeći nikakve garancije od Srbije da će ga ona ponovo izručiti ako se ukaže potreba. Pred izricanje prvostepene presude Šešelju došlo je do neminovnog. Hag je tražio da Šešelj bude prisutan, a Srbija je tvrdila da nju ništa ne obavezuje da ga izruči. Na kraju, Šešelj je oslobađajuću presudu dočekao kod kuće.

Usledio je slučaj troje članova Srpske radikalne stranke koje je Hag optužio da su uticali na svedoke u postupku koji se vodio protiv Šešelja. Tribunal je zatražio njihovo izručenje, a Viši sud u Beogradu odlučio da bi to bilo protivzakonito. Prema tumačenju našeg suda, Zakon o saradnji sa Hagom podrazumeva izručenje samo optuženih za ratne zločine, a ne i za nepoštovanje suda.

Ipak, isti sud, pa i isti sudija, 2008. i 2011. godine izručio je dvojicu naših državljana koji su bili optuženi za nepoštovanje suda. Šta se u međuvremenu promenilo?

Nikada Srbija nije sarađivala sa Hagom zbog toga što je razumela da je za zaceljivanje ratnih rana neophodno da počinioci ratnih zločina budu privedeni pravdi. Ta saradnja, čiji je kvalitet varirao, uvek je rađena uz prinudu. Izručivanje optuženih je bio uslov svih uslova za napredak u evrointegracijama, i još važnije, za dobijanje donacija. Međutim, kada su izručeni Mladić, Karadžić i Hadžić, na dnevni red je došlo pitanje Kosova. Hag je za međunarodnu zajednicu postao sporedno pitanje. Izručio bi Vučić svoje bivše partijske kolege, ali je Hag ostao bez štapa i šargarepe.