Radio-televizija Srbija u godini kada proslavlja 60 godina postojanja, u 18. godini 21. veka, finansira se najvećim delom iz državnog budžeta, prati možda i više nego što bi trebalo aktivnosti državnog vrha, ne bavi se kritikama vlasti, niti u značajnijoj meri ugošćava predstavnike opozicije (osim pred izbore kada su u obavezi).

Kao i u vreme komunizma, potom socijalizma, RTS i danas predstavlja televiziju kojoj očigledno programsku šemu diktira vrh aktuelne vlasti. Malo direktno, a malo je reč i o autocenzuri i strahu za opstanak, pošto su zavisni od novca koji im država daje.

Predstavnici vlasti, pogotovo najviši od svih Aleksandar Vučić, skoro svakodnevno, bez ikakvih osnova i povoda, kritikuju rad RTS i na taj način vrše direktan pritisak na taj medij. Kažu da ih nema dovoljno u programu „njihove“ televizije, da ih često „pljuju“…., ali to osim njih izgleda da niko drugi ne primećuje. Naprotiv.

Direktor RTS i urednici ćute. Nijednom u poslednjih nekoliko godina nije se mogao čuti iz Takovske neki odgovor na ovakve neutemeljene kritike vlasti. Samim tim, dok se ne pobune, ne može se ni očekivati da „državna televizija“ posle 60 godina napokon postane javni servis svih građana, onako kako treba da bude.

Taj provladin odnos video se i u vreme kada je ukinuta pretplata i kada se prešlo na državno finansiranje. Iako su se iz Evrope čuli glasovi da nije dobro da država finansira javni servis, iz RTS se niko nije pobunio. Nisu se pobunili ni kada se uvela simbolična pretplata iliti taksa od 150 dinara, a ostatak nastavila da „plaća“ Vlada Srbije. Iako su, jednostavno, mogli da zahtevaju od nadležnih da obavežu građane da plaćaju javni servis kako danas stanovništvo ne bi bilo uskraćeno za pravo na objektivno i profesionalno informisanje. Ali, nisu ni to. Jedan od slogana RTS je „Vaše pravo da znate sve“. Nažalost, danas ni na jednoj nacionalnoj televiziji građani Srbije ne mogu saznati sve, a mnogi nisu ni svesni toga.