„Izašao je iz bolnice, nije imao šta da jede, nije imao sa čim da se leči, nije imao više para“. Ovako radnici Goše iz Velike Plane objašnjavaju razlog zbog čega je njihov kolega Dragan Mladenović digao ruku na sebe.
Mladenović se, da podsetimo, pre tri dana obesio na radnom mestu.
Agonija oko 360 radnika ove fabrike šinskih vozila čiji je vlasnik slovačka firma ŽOS iz Trnave traje već nekoliko godina. Radnici tvrde da im se duguje 30 plata, da im zdravstvene knjižice već tri godine nisu overene…
Nije ovo samoubistvo usamljen slučaj, ljudi umiru u bedi i tišini, iako imaju posao, iako rade, ali nema plate.
Nekada je u Kraljevini Jugoslaviji ne plaćanje radnika bilo krivično delo i išlo se u zatvor zbog toga. Danas država za sudbinu zaposlenih ne pokazuje nikakvu brigu.
Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da veliki broj radnika živi u beznađu. Pravu sliku, međutim, niko ne zna. Prema podacima objavljenim sredinom 2016. oko 46.000 zaposlenih uopšte nije primalo platu dok oko 170.000 u javnim, dakle državnim preduzećima, nije primalo platu redovno.
Možemo se mi složiti da je za to kriva tranzicija, pljačkaška privatizacija, režim Slobodana Miloševića ili Dosovska vlast. Sve je to doprinelo tužnoj slici, ali ni sadašnja vlast se ne ponaša ništa drugačije.
Zakoni su sročeni tako da štite poslodavce, a ne radnike. Izrabljivanje kroz prekovremeni rad, ne plaćanje i zakidanje zarada niko ne sankcioniše. Kako je uopšte moguće da neko ne isplaćuje 30 plata a da inspekcije rada nisu reagovale. Kako je moguće da nema uplata u fondove, kako niko ne upali alarm kada tri godine radnici Goše nemaju overene zdravstvene knjižice.
Zar za četiri godine koliko ova vlast upravlja Srbijom nije moglo ništa da se uradi.
Ministarstvo za rad i socijalnu politiku ništa ne čini da izvuče ove desetine hiljada ljudi iz očaja. Prvi čovek ovog ministarstva ističe se u obračunu sa novoustašama, brine, iako mu to nije zaduženje, o bezbednosti premijera, njegovi čauši kupuju glasove po opštinama gde su lokalni izbori. Za radnike koji se ubijaju zbog gladi nema se vremena.
Da bi se udovoljilo krupnom kapitalu i prethodna i ova vlast su se svojski trudile da obesmisle i sindikalno organizovanje. Poniženi i gladni prepušteni su sami sebi, „uspešna“ Srbija njih ne vidi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
