Obrazovna reforma koju sprovodi vlast od jeseni ulazi u završnicu i niko ne bi stavio primedbu da to koliko se u školama uči o stradanju Srba u ustaškim logorima da na televiziji nije prikazan igrani film „Dara iz Jasenovca“.
Žučna debata u javnosti o umetničkim dometima pomenutog filmskog ostvarenja, očekivano, „prelila“ se na teren obrazovanja, da bi od polemike treba li đaci da gledaju ovaj film došli do namere države da preuzme na sebe pisanje i objavljivanje udžbenika iz nacionalnih predmeta.
Svi učenici u Srbiji trebalo bi od školske 2022/23. godine da imaju jedinstvene udžbenike iz srpskog jezika, istorije i geografije, koje će pisati „autori od integriteta“, a izdavati javni izdavač.
Tako se više neće dogoditi da se u udžbenicima istorije nađe samo jedan red o Jasenovcu, niti da nastavnik o ovoj temi priča deset minuta, kako poručuju iz vrha vlasti, a da nisu ni bacili pogled na postojeće školske knjige i praksu.
Da predsednik ne zna šta piše u programu i udžbenicima nije sporno. Ali je pitanje zašto mu njegov savetnik, koji je u svojstvu ministra prosvete do juče sprovodio obrazovnu reformu, nije rekao istinu.
Zašto mu nije objasnio ni aktuelni ministar, koji je brže-bolje izjavio da se slaže sa svim što izjavi vladajuća stranka, demonstrirajući još jednom po kom ključu je došao do fotelje prvog čoveka srpske prosvete.
A šta je trebalo da mu kažu?
Najpre da nije tačno da se istina o Jasenovcu skriva u školama.
Da se u udžbenicima svih izdavačkih kuća nalazi mnogo više od jedne rečenice o toj temi.
Da su sve udžbenike pisali domaći autori.
Da nije tačno da se tema Jasenovca „pretrči“ na kraju školske godine.
Da je neistina da strane ambasade, Nemci i Hrvati poturaju „svoju“ istoriju našim đacima.
Da su donošenje programa (kojih udžbenici moraju da se pridržavaju) i procedura po kojoj se udžbenici odobravaju pod apsolutnom kontrolom države.
Da je ministar prosvete taj koji na koncu svojim potpisom garantuje kvalitet udžbenika.
Trebalo je da mu kažu da su sve relevantne institucije, kao što su SANU i Matica srpska, preko svojih predstavnika u Nacionalnom prosvetnom savetu dale saglasnost na nove programe istorije u kojima se obrađuju pomenute teme.
Bilo je važno i da ga informišu da je u toku procedura odobravanja novih udžbenika istorije koji treba da se koriste od septembra.
I da je, ako je već hteo nešto da menja, imao priliku svih prethodnih godina, a ne da sada ruši koncepciju reforme koju je osmislila i sprovodila njegova stranka.
Trebalo je i da mu objasne zašto je „Jama“ Ivana Gorana Kovačića bila nepodobna za školsku lektiru, a „Dara iz Jasenovca“ je pogodna da je đaci gledaju.
A ako su mu sve to prećutali, koje je opravdanje zašto se ne oglašavaju vodeći domaći istoričari, koji su pritom autori udžbenika, ne samo javnog izdavača već i „neprijateljskih“ stranih izdavačkih kuća?
Da li se ćutanjem preporučuju za pisce nove „državne“ istorije, „krojene“ po meri naprednjaka?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
