Sem toga što su sva trojica desničari, koji svoje bivstvovanje u Srbiji zasnivaju na mržnji prema drugačijima, pozivanju na linč, diskriminaciju, te nasilničkom ponašanju, zajedničko im je i to što ih je srpsko pravosuđe nagradilo upravo za takvo ponašanje.

Sva trojica su oslobođena optužbi – Obradović za izazivanje nasilničkog ponašanja na Paradi ponosa 2010, Počuča za ugrožavanje sigurnosti Žena u crnom, a Ivanović za rasnu i drugu diskriminaciju i proganjanje javnih ličnosti. Dakle, Obradovićevo „Čekamo vas“ učesnicima Prajda, Počučino pozivanje huligana i navijača da pretuku Žene u crnom i Ivanovićev spisak od 30 „najvećih srbomrzaca i izdajnika“ za srpske sudove nisu krivična dela.

Poslednji u nizu koga je Viši sud u Beogradu oslobodio optužbi je Ivan Ivanović. On je na sajtu SNP „Naši“ krajem marta 2014. objavio spisak 30 „srbomrzaca“ na kojem se nalaze glumci, reditelji, pisci, politički analitičari i novinari. Za Mirjanu Karanović, na primer, napisao je da ima cilj da u javnosti stvori utisak „o Srbima kao divljacima i genocidnom narodu“, za Svetlanu Lukić da je „jedan od simbola ekstremističkog srbomrzačkog govora mržnje“, a za Biljanu Srbljanović da je poznata kao „kokainski zavisnik“.

Ivanović je za Borku Pavićević naveo da je „jedna od aktivistkinja i srbomrzaca na platnoj listi Džordža Sorosa i raznih fondacija, ispostava stranih obaveštajnih službi“, za Verana Matića da je „simbol ekstremnog antisrpskog novinarstva, veleizdajničke politike i širenja govora mržnje prema Srbima“, a za Sonju Biserko da je „ponosna vlasnica hrvatskog pasoša i za potrebe hrvatske ambasade prikuplja podatke kako bi Srbi bili optuženi za ratne zločine“.

Ako ovo nije diskriminacija i proganjanje, šta jeste?

Nažalost, Obradović, Počuča i Ivanović nisu jedini primeri. Pravosuđe Srbije dopušta nasilje nad novinarima, LGBT osobama, borcima za ljudska prava, pripadnicima nacionalnih manjina, ženama… U Srbiji oni drugačiji i oni koji ne dele mišljenje većine ili mišljenje vlasti mogu da budu pretučeni na ulici usred bela dana, da im se opljačka stan ili auto, da se o njima na društvenim mrežama pišu najogavnije stvari, napadaju – sudovi ih neće zaštiti. A ako ih i „zaštite“, to su toliko mizerne kazne, da se nasilnicima i huliganima isplati da maltretiraju drugačije od njih i jako dobro znaju da imaju podršku u institucijama Republike Srbije.