Onaj deo koji se godinama nalazi u mučnoj tranziciji, koji je i prethodnim autoritarnim čelnicima Srbije (ponajviše Miloševiću i SPS-u) bio teren za ispoljavanje arogancije i proveru podaničke ljubavi prema aktuelnoj vlasti.

„Ovo nije radio ni Milošević“, komentarisali su Vranjanci primorani da se vrate 20 godina unazad, sa novom metodologijom provere odanosti kroz ucene da ukoliko ne dođu na miting mogu da izgube pravo na rad koji im je ON „podario“, da izgube šansu da „njihova deca dobiju posao“, da se leče u novoj bolnici, ili ih ogreje toplina gasovoda koji tek treba da bude njegovom „vizijom“ sagrađen. Možda oni koji nisu članovi SNS, ili oni koji nisu bili na mitingu među 5-6 hiljada ćutljivih neće imati pravo da gledaju pozorišne predstave u novoj zgradi za koju je baš ON obezbedio tri miliona evra, ili da šutiraju loptu na stadionu koji će (treći po redu) dobiti Vranje, jer je ON to obećao…

„Dobrovoljno“ u Vranje su stigli autobusi na vanrednoj liniji koja vodi u „bolju budućnost“. Radnici Simpa, Jumka, lekari, komunalci, vodovodžije, zaduženi za grejanje, opštinski činovnici, sportisti, svi su stali pred binu prihvatajući da veruju ono što će im ON dati, a da prethodno sami to isto nisu mogli da urade godinama. Pala su i obećanja, kamioni, avioni… Ispunjenje za dve, najviše tri, četiri, pet, šest… godina. Ono što je jasno jeste da je Vučić pokazao nameru da podeli Srbiju na „njegovu“ i onu „izdajničku“ sa „stranim plaćenicima“, „petokolonašima“ i agentima stranih ambasada, radnicima koji bez razloga prave blokade na putu a da ih ON ne primeti, ili to ne želi.

Očito je da ulaznicu za „Budućnost Srbije“ dobijaju samo oni sa članskom kartom SNS-a, jer je ostatak Srbije od nekoliko miliona stanovnika predsedniku nebitan.

Povezani tekstovi