Packa za jezičare

… jer se sa novčanih prešlo na bodovne kazne za verbalni delikt, a prvi na udaru su se našli oni iz čije se „kuhinje“ serviraju najveća dobra i zla domaćeg fudbala – Crvena zvezda i Partizan, do daljeg „kraći“ za (po) dva boda zbog sadržine prolećnih saopštenja večitih rivala i javnih istupa njihovih čelnika.

I pre su naša dva najtrofejnija kluba krivicu za sopstvene neuspehe tražili u drugima, najčešće u arbitriranju na svojim mečevima i FSS, u čemu su u vreme višegodišnjeg šampionskog posta posebno prednjačili crveno-beli – nekada im je stalna meta bio Tomislav Karadžić, a sada je njegov naslednik na predsedničkom mestu Slaviša Kokeza – ali su na Terazijama 3 procenili da je pravi trenutak da aktiviraju deo člana 85 disciplinskog pravilnika, koji predviđa oduzimanje (do devet) bodova za „klevetanje i širenje neistina o svom ili bilo kom drugom klubu, svom ili protivničkom igraču, fudbalskom radniku bilo kog kluba ili člana fudbalskog rukovodstva u bilo kom organu, sudiji ili treneru ili se nasilno ponaša“. Po istom osnovu packe su dobili i prvi ljudi Zvezde i Partizana, Svetozar Mijailović i Milorad Vučelić, jer im u okolnostima jednogodišnje uslovne kazne, u slučaju ponovnog glasnog dovođenja u sumnju regularnosti Superlige, preti automatska tromesečna zabrana vršenja funkcija u Ljutice Bogdana, odnosno Humskoj. Čemu se i pre pribegavalo, s tim što ovakva odluka u sadejstvu sa krnjenjem učinka na terenu ima veću moć zastrašivanja. Pod uslovom da kazna oduzimanja bodova ostane na snazi, odnosno ne pobedi argumentacija o ugroženoj slobodi govora, da identični aršini budu bez pardona primenjivani u svim narednim slučajevima, odnosno strogoća bude jednako trenirana na velikima i malima, kao ovog puta, jer su zbog prejake reči, u istom paketu, oglobljena trojica trenera klubova van Topčiderskog brda i niški Radnički.

I, možda najviše, ako zapušavanje usta večitim rivalima bude samo jedna od mera u izlečenju teško obolelog srpskog fudbala, a ne puko demonstriranje sile FSS, inače manirski opredeljenog za prećutkivanje svega lošeg u ataru pod svojom kontrolom, a naročito optužbi na sopstveni račun, po principu „psi laju, karavani prolaze“. Da, odnekuda se mora početi, ali nameštanje utakmica i forsiranje „beogradskih blizanaca“ opasnije je i štetnije od same priče o tim kancerogenim pojavama i tek vrh ledenog brega u fudbalskoj Srbiji, gde političari po zadatku sede u klupskim upravama, igrači često igraju za „kikiriki“, znani i neznani se ugrađuju u njihove transfere, jači pljuskovi naprave oranice od terena, a tribinama gazduju narko-dileri.