Premijerka Brnabić je udarna pesnica u opsežnoj kampanji poništavanja koja se vodi protiv našeg lista, i ne samo protiv Danasa.
To više nije ni nedozvoljeni pritisak Vlade na javnu sferu, niti smišljeno uvlačenje medija u političku borbu u svojstvu protivnika, kako bi se ukinula pozicija „čuvara“ javnog interesa.
Pozicija kakvu bi, u teoriji liberalnog kapitalizma, makar i samo formalno, štampa trebalo da ime.
Da smo iole u tom neoliberalnom kapitalizmu, mogli bismo da kažemo da je nam je to i nekakva reklama, kada premijerka na režimskoj gledanoj TV stanici izlista sedam naslovnih strana Danasa.
Ali, niti je reklama, niti je neoliberalizam. Srpsko društvo, iako ima liberalnu gej premijerku na čelu vlade, iako ima sada već ne tako česte, nego samo redovne izbore, skliznulo je u tehnofeudalizam sa apsolutističkim vladarom Vučićem na čelu.
To što u tom apsolutizmu nema fizičkih mera repsresije prema svima koji mogu da budu označeni kao neistomišljenici, niti cenzorskih dirketnih zabrana, to nije zato što nema diktature, a ima slobode.
Nego zato što je nedostatak slobode i višak diktata prilagođen visokotehnološkom dobu.
Kontrola se može postići bez direktne odmazde, uz pomoć masovnog medijskog uticaja pokretanog „starim“ i prostim propadandnim mehanizmom.
Takav je premijerka i koristila u obraćanju – pokažu se napisi u kojima se pominje predsednik u negativnom kontekstu, što je tačno.
To se pripiše „mržnji“ prema Vučiću, što je netačno i što može da vidi svako ko hoće da vidi bez ikakvog udubljivanja. I time se „poništi“ ne to što je napisano, nego novine kao takve.
Poništi se i to što je Danas napisao da je predsednik objavio da penzionerima deli vitamine, ali koje proizvodi firma u vlasništvu, kako se tvrdi, njegovog prijatelja.
Poništi se pitanje da li je to u redu i ima li tu neke odgovornosti, a budući da firma ima centralu u Mađarskoj, još se Danas označi kao ksenofoban i šovinistički prema Mađarima.
Poništavanje je postalo tako lako i dostupno da zaista opravdano pojedinci koji su osetili to dejstvo na svojoj koži sve više javno strahuju da neće moći da prestane samo od sebe i da će nas uvesti u spiralu i stvarnog, golog nasilja.
Kada režimske udarne pesnice, a Brnabić nije jedina, revnosno „ponište“ sve što se može u odbrani Vučićevog lika i dela, moraće da dođe „dan posle“.
Vreme i da poništeni progovore i da se pokaže da je stvarnost ipak preživela.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
