Relativni brojevi 1

Nije zato što su humani, jer u biznisu takav pojam ne postoji, poslodavci u prošloj godini nisu masovno otpuštali radnike iako je u većini grana posla bilo znatno manje nego pre pandemije.

Dobrim delom tome su doprinele mere državne pomoći, pre svega isplate minimalaca firmama kojima je kao uslov postavljeno da ne mogu da otpuste radnike.

Ipak, iako iza podatka da je u prošloj godini bez posla ostalo svega 6.200 ljudi ili 0,2 odsto radnika, stoji Republički zavod za statistiku, do tog broja dolazi se Anketom o radnoj snazi koja zaposlenošću smatra svaki plaćeni rad, formalan ili neformalan, makar bio i sat nedeljno.

Ono od čega strepe analitičari, jeste kako će se zaposlenost kretati nakon leta, kada isteknu ograničenja koja je postavila isplata minimalnih zarada.

Jer oporavak privrede još nije na vidiku a poslodavce pritiskaju ne samo redovne obaveze, već i one koje su nastale u prošloj godini a odložena im je naplata za ovu i delom sledeću.

Koliko će pod pritiskom tih obaveza doći do sloma malih i srednjih preduzeća, koja su najranjivija u procesu savladavanja posledica epidemije, sada niko ne može sa sigurnošću da utvrdi.

To što brojevi za prošlu godinu izgledaju dobro, nije neki pokazatelj jer ta godina, sa svim mogućim amplitudama, nikako ne može da posluži za sagledavanje trenda.

Ona je sadržala period normalnog poslovanja, sve do sredine marta, potom je došlo do „zaključavanja“ koje je trajalo sve do sredine maja, kada je malo šta radilo na uobičajen način, a onda su se do kraja godine smenjivali periodi po sistemu „pođi – stani“, u kojima je svako planiranje bilo isključeno i bukvalno se od nedelje do nedelje, nekad i na dane, čekalo na odluku o tome kakav će režim biti na snazi.

Iz takve godine ne mogu se koristiti podaci o dobrom ili lošem stanju privrede, i tek kada se bude bar malo ustalilo poslovanje moći će da se sagledavaju tendencije.

Koliko su podaci iz ankete relativni, pokazuje broj nezaposlenih kojih je takođe manje i to za 14 odsto, odnosno za 49.300 ljudi tako da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u periodu koji je obuhvatila anketa, bilo 286.000 prijavljenih.

Jednostavno, ljudi nisu znali zbog čega bi se prijavljivali, pa je porastao broj neaktivnih u radnom uzrastu.

Međutim, kada je najavljeno da će i nezaposleni dobiti pomoć od oko 60 evra plus onih takođe 60 koje će se rasporediti svim punoletnim građanima, interesovanje za prijavu na spisak nezaposlenih naglo je poraslo – prema izjavi direktora te ustanove, na evidenciji je početkom aprila bilo gotovo dvostruko više – 534.000 ljudi.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.