Šanse su na našoj strani 1

U Srbiji su reakcije sporazum o ekonomskoj normalizaciji sa Prištinom oprečene.

Dok vlast SNS slavi događaj kao istorijski proboj i dokaz da Vučić nije i neće počiniti kosovsku izdaju, odnosno priznati Prištini nezavisnost, dotle prkosna opozicija tvrdi da se svet sprda sa nama.

Predvođena Đilasom, opozicija traži od Vučića ostavku, jer po njenom viđenju, on okrenuo leđa Evropskoj uniji i iznervirao Rusiju i Kinu. A premeštanjem naše ambasade u Jerusalim i izjašnjavanjem o Hezbolahu, izložio je zemlju mogućim terorističkim napadima.

Tumačeći detalje sa potpisivanja, od toga što je Tramp Vučiću poklonio olovku do toga što se predsednik Srbije tokom čitanja sporazuma u jednom trenutku uhvatio za glavu, pa do visine stolice na kojoj je sedeo, opozicija izvodi zaključak da je sporazum štetna za naše interese.

Koristan je, tumači se, jedino za Trampovu izbornu trku, koju on može izgubiti jer po anketama i dalje značajno vodi Džozef Bajden.

I opozicija u Prištini je baš nezadovoljna. Dok vlast tvrdi da je u Vašingtonu potvrđen kosovski suverenitet, u Samoopredeljenju navode da su Gazivode podeljene sa Srbijom, došlo je do odricanja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, prihvaćeno je članstvo u balkanskom Mini-Šengenu i dat je izlazak Srbiji na Jadransko more.

Čim se diže tolika buka to samo znači da je stvar više dobra nego što je loša i da se kreativnost glavnog pregovarača Grenela lepo „primila“. Posebno po srpsku stranu, imajući u vidu naše skorašnje istorijsko iskustvo.

Kako se sada za Vučića govori da nije znao da je potpisao za Jerusalim, tako se 1995. govorilo da je Slobodan Milošević popio previše viskija pa nije shvatio da će po Dejtonskom sporazumu Brčko biti distrikt.

Ipak, taj sporazum čija nas 25. godišnjica očekuje, je doneo mir i još uvek ga se tvrdo drži Republika Srpska.

I ovaj sadašnji donosi neki mir. A u miru čak i sa vlašću kao što je Vučićeva, šanse su na našoj strani.

A to da li je sporazum isključivo u funkciji američke unutrašnje politike – pa i do NATO bombardovanja 1999. Srbije i Crne Gore, verovatno ne bi došlo da nije bio pokrenut postupak opoziva protiv Bila Klintona.

Za Srbiju je izuzetno važno da je uspela da vrati na položaj američkog saveznika. A to što Amerika nije jaka kao ranije, kako tvrde naši nacionalisti – pa sami kažu da su Srbi uvek na strani slabijeg.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Šanse su na našoj strani”

  1. Bombardovanje Srbije i Crne Gore nema veze sa „postuokom opoziva protiv Bila Klintona“.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.