Sećate li se 2012. kada je Nikolić doveo Vučića na vlast pobedivši Tadića na izborima i kada su počela hapšenja? Za Agrobanku, za putarska preduzeća, za optičke kablove, Azotaru… Sećate se koliko je tada gneva bilo prema ličnostima na isturenim mestima u pravosuđu i policiji?
Prema specijalnom tužiocu Radisavljeviću i, recimo, policijskom funkcioneru Miloviću. I probajte to da uporedite sa sadašnjošću. Sada, kada je na bitnoj funkciji u Ministarstvu unutrašnjih poslova jedna istaknuta naprednjakinja Dijana Hrkalović, a teško ko da zna kako se zove specijalni tužilac, a kamoli kako izgleda.
Sa sadašnjošću u kojoj tužilaštvo, prema dostupnim informacijama, nije prihvatilo predlog da proširi optužnicu prema trojici napadača koji su udarili Borka Stefanovića u glavu, Bobana Jovanovića u vilicu, i lakše povredili još jednog člana opozicione Levice Srbije.
Sa pravosuđem u kome je moguće da se 23. novembra izvrši ovakav napad, i da već za Božić po gregorijanskom kalendaru osumnjičeni izađu iz pritvora. Čak i da je reč o „običnoj“ uličnoj tuči, mada nasilje nikad ne sme da bude tretirano kao „obična“ pojava, a ne o batinanju političkih protivnika. O napadu koji je mogao da se izrodi u ko zna šta, da nije reagovao policajac u civilu, pokazujući da to što izgleda da je naša država zarobljena od strane vlastodržaca, ne znači da ne postoji.
I dobro bi bilo da i od strane pravosuđa dobijemo neki znak da država još postoji. Dobro bi bilo da nam se ne šalju samo preteći i porazni signali kao što je odluka tužilaštva da sklopi nagodbu o priznanju krivice sa ženom optuženom da je dovezla one koji su zapalili kuću Milana Jovanovića. Prema nagodbi ona je kažnjena sa šest meseci kućnog zatvora i 50.000 dinara novčane kazne. Jovanović, policajac u penziji i pokretač internet portala koji piše o lokalnoj korupciji, u tom požaru ostao je bez krova nad glavom, i to bi trebalo da bude i te kakva otežavajuća okolnost.
Možda postoje i olakšavajuće okolnosti, zbog čega je pribegnuto ovom sporazumu, a ne javnom suđenju, možda je sve učinjeno pravovaljano i po zakonu. Stvar je međutim, upravo u tom „možda“ jer previše je tih slučajeva, za koje je javnost, barem jedan njen deo, zainteresovan, a koji se okončavaju što brže i što tiše moguće. I neverovatno je koliko se ne shvata da je upravo to stišavanje gromoglasnije od svakog javnog suđenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
