Šerbedžija

„Štefica Cvek u raljama života“ do čuvene kafanske priče da je pred legendarnim Zoranom Radmilovićem morao da se „zakune u Miru Banjac“ da je Srbin, a ne Hrvat, što je Radmilovića nateralo da traži „svog novog Hrvata“. U postjugoslovenskom ludilu Šerbedžija je sad pomerio „lestvicu“ i bez ikakve šale i komike upao, kako tvrdi, ne svojom krivicom, u srpsko-albansku priču na KiM kao glumac za kog jedni tvrde da je odbio, a drugi da se nudio za glavnu ulogu u filmu o osnivaču i komandantu OVK Ademu Jašariju. „Medijske spletke“ prekinuo je sam Šerbedžija porukom iz Los Anđelesa, gde snima TV seriju, da je „obična laž da se nudio nekom mladom albanskom filmskom režiseru“ da igra u njegovom filmu o Jašariju.

Kome je sve to i zašto trebalo i to na 20. godišnjicu Jašarijevog ubistva u sukobu sa policijom, što je 6. marta na KiM obeleženo tradicionalnom „Epopejom OVK“ i otkrivanjem murala od 200 hiljada metaka i puščanih zrna sa likom komandanta OVK iz sela Prekaze kod Srbice? Da li među kosovskim Albancima nema glumca koji bi mogao i želeo da igra Jašarija i zbog čega scenarista i reditelj LJuan Kreziju i kosovski mediji na albanskom jeziku pominju baš Šerbedžiju, jednu od retkih jugoslovenskih umetničkih zvezda sa karijerom u svetu?

Jašari se čak i na filmu pokazao kao dovoljno zapaljiva priča koja nadilazi i ono što bi trebalo da je umetnost, ne samo na KiM koje je uprkos svim političkim i drugim pričama i dalje ratna zona. Kreziju u svojoj verziji „slučaja“ kaže za čuvenog glumca da je „neprihvatljiv za ulogu zbog svoje nacionalnosti“. Šerbedžija uzvraća da je „sasvim besmisleno njemu nuditi da igra tu ulogu, kao što je i sasvim besmisleno da bi bilo ko mogao da poveruje da bi on takvu ponudu prihvatio“. Zato njegova poruka kosovskom reditelju da „ko želi da se bavi pravom umetnošću, taj mora znati da je istina prvi uslov da se postane umetnik“, ne bi trebalo da se zaustavi samo na umetnosti. Sve događaje, pojave, ljude i njihova dela ne samo na KiM, nego na celom prostoru nekadašnje SFRJ treba nazivati pravim imenom da njihova, čak i umetnička tumačenja ne bi zavisila od toga da li o tome govore Srbin, Albanac, Hrvat…