Sagledajmo hladne činjenice.
Nekoliko dana nakon što je akcija lupanja u šerpe, nesporno usmerena ka kritici vlasti, dobila na intenzitetu, širom zemlje mogla se videti ista slika – grupe ljudi koja stoji na soliterima, mašući upaljenim bakljama.
Sa zvučnika je odjekivala ista parola – “Đilase, lopove“.
I dok se u opozicionim krugovima detinjasto prepiru ko je smislio lupanje u šerpe, idejni tvorac ove druge akcije uporno odbija da preuzme zasluge. Iz vladajuće Srpske napredne stranke insistuiraju da se radi o spontanoj akciji građana koji, valjda, žive u tim zgradama.
Kako bilo, nalogodavac i dalje skriva svoj identitet, moguće i zato što je shvatio da je instruisao više stotina ljudi da počine nekoliko krivičnih, i najmanje jedno prekršajno delo.
Policija koja nije sprečila ovo organizovano ugrožavanje bezbednosti upotrebom pirotehničkih sredstava po svemu sudeći ne radi mnogo i da slučaj razreši i otkrije počinioce.
Ostaje, naravno, mogućnost da inspektori već danima predano saslušavaju predsednike skupština stanara i stotine svedoka, pregledavaju sate i sate snimaka što sa sigurnosnih kamera, što sa društvenih mreža. Međutim, ta informacija nije zvanično saopštena.
U odsustvu konkretnih informacija iz zvaničnih izvora, građanima ne ostaje mnogo nego da spekulišu ko stoji iza bakljade. Teza da je u pitanju spontana reakcija građana teško da može da prođe sud zdravnog razuma. Jedno je lupati u šerpe u 8.05, a nešto sasvim drugo simultano paljenje baklji u zgradama širom zemlje.
Za ovu akciju bilo je potrebno organizovati nabavku velike količine pirotehničkih sredstava, obezbediti stotine ljudi, pronaći upravnike zgrada koji su voljni da omoguće ulazak na krov i obezbede mogućnost za priključivanje razglasa.
Takav poduhvat mogla je da izvede samo kruto hijerahijski ustrojena organizacija sa dovoljno sredstava i ljudi. A takvih u Srbiji nema mnogo.
Ako u ovu računicu uvedemo i da niko od pirotehničara nije priveden, ako ništa drugo, a ono zbog toga što je na snazi bio policijski čas, onda shvatamo da je organizacija išla znatno dublje. A takve organizacione sposobnosti ima samo jedna organizacija u Srbiji.
Ono što posebno zabrinjava jeste to što je ova akcija zastrašivanja sprovedena kao reakcija na lupanje u šerpe, akciju koja jedini efekat može da ima na nečiji broj pratilaca na Tviteru, ali koja ne može da zagrebe status kvo.
Pitanje koje se nužno nameće – na šta li su tek spremni kada fotelja stvarno počne da im se ljulja?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
