Srce vs razum

Uvode se nova krivična dela, pooštravaju kazne za postojeća, advokati dobijaju zakonsku zaštitu… Međutim, iako značajna, sva ta rešenja ostala su u senci. Kompletnu javnu debatu pojela je odredba koja za najgora dela predviđa uvođenje doživotne kazne zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta.

Brzo su se po ovom pitanju iskristalisale dve struje, svaka sa svojom peticijom. Prva struja, nominalno predvođena Fondacijom „Tijana Jurić“, idejni je tvorac rešenja koje za teško ubistvo, silovanje sa smrtnim ishodom, obljubu nad nemoćnim licem, detetom i obljubu zloupotrebom položaja predviđa doživotnu kaznu zatvora bez mogućnosti otpusta.

Teza koju je svojim potpisom podržalo više od 150 hiljada ljudi pretpostavlja da će potencijalni počinioci ovih zverstava dva puta razmisliti pre nego što ubiju i siluju neku devojčicu kada se usvoji ova kaznena odredba. Takođe, oni tvrde će se ovom kaznom onemogućiti monstrumi da ponove svoj zločin nakon što odleže 40 godina. A što se tiče onih ljudi koji će se istinski rehabilitovati, pa tu je uvek predsedničko pomilovanje ili zahtev za ocenu zakonitosti. Uostalom, teško da postoji bolji argument za doživotnu bez otpusta, od sudbine Tijane Jurić ili Anđeline Stefanović. Ko će da se zalaže za ljudska prava čudovišta koje je silovalo, a potom rukama i kamenjem ubilo trogodišnju devojčicu?

S druge strane stoji struka. Blizu sto istaknutih profesora prava, advokata, sudija i tužilaca potpisalo je peticiju tražeći od države da odustane od najavljene odredbe. I da ne bude zabune, oni ne traže da počinioci jezivih dela budu pušteni posle 27 ili 30 godina. Oni traže da postoji redovni postupak tokom kojeg bi se ocenilo da li se osuđeno lice socijalizovalo i rehabilitovalo. Za razliku od druge strane, oni raspolažu suvim argumentima.

Naglašavaju da ne postoji primer u praksi koji bi potvrdio da više kazne smanjuju ova teška dela. Uzalud ponavljaju da samo izvesnost kažnjavanja utiče na kriminal, a ne visina kazne. Uostalom, do relativno nedavno u Srbiji je postojala smrtna kazna pa ovakvi zločini nisu bili iskorenjeni. Takođe, ispravno se primećuje da niko još nije odležao kaznu od četrdeset godina (uvedena 2002.) i postavlja pitanje – zašto se menja nešto što nije imalo priliku da se pokaže neefikasnim. Najzad, pravnici ukazuju na član 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima i tvrde da će Evropski sud za ljudska prava dodeljivati naknade osuđenim licima jer se predviđena kazna krši sa međunarodnim dokumentima.

Kao u retko kojoj situaciji imamo čistu podelu argumenata iza kojih stoji srce i onih koji su poduprti racionalnim rasuđivanjem. Vlast će, po svemu sudeći, i ovog puta stati iza većine, ignorišući glas struke. Neko bi takvu vlast nazvao odgovornom koja ispunjava želje građana. Drugi bi je nazvali populističkom.