Srce vs razum

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Prevaspitanje ili mučenje.
   Stavljati nenasilne sa nasilnim zatvorenicima, nekog ko nije imao da plati kaznu s nekim ko je pretukao ili izbo nekog, držati 50 zatvorenika u prepunoj sobi je mučenje a ne kazna zatvora i prevaspitanje.

2. Najpre par stvari o tome šta STRUKA kaže („…oni raspolažu suvim argumentima“):

   1. Pa kažete: „… Naglašavaju da ne postoji primer u praksi koji bi potvrdio da više kazne smanjuju ova teška dela“. Pa kakve to primere STRUKA pominje. Valjda se takva, realno komplesna, saznanja utvrdjuju naučnim studijama. Čuo sam više puta ovo mišljenje, ali ne čuh da je ikada to naučno obradjivano, pa da su zaključci „kako STRUKA kaže“. Pa šta onda da mislimo o STRUCI.

   2. Pa kažete: „…Uzal ud ponavljaju da samo izvesnost kažnjavanja utiče na kriminal…“. Tačno je, pravnici na visokim pozicijama ovo stalno ponavljaju. A, zamislite, u tom kontekstu nikad ne pomenuše a zašto se procesuriranje u Srbiji odvija sramotno dugačko (neefikasno u svim fazama rada) i sa očiglednim primerima da je kažnjavanje blaže od razumno očekivanog. Pa valjda je trebalo da umesto da „.Uzal ud ponavljaju“ nešto urade da „izvesnost kažnjavanja“ postane adekvatna. Gospodi je to posao, obaveza. Ovim oni priznaše da su ODGOVORNI za to što „… izvesnost kažnjavanja …“ nije odgovarajuća. I jesu ODGOVORNI (ne samo oni, istini za volju), vidimo mi to. Pa šta onda da mislimo o STRUCI.

   Šta i kako pravna struka doprinosi stanju u Srbiji vidimo i osećamo na svakom koraku. Da sam nešto impresioniran tim doprinosima ne bih mogao da potvrdim, nažalost. Mislim i da skoro neće biti bolje. Tera ta gospoda svoje i ne obaziru se mnogo.

   ARGUMENTACIJA SRCEM

   3. Ocena da se predlog zakona zasniva SAMO na SRCU nisam siguran da je korektno sgledana. To da su monstruozni zličini uticali na predlog zakona nije sporno. Medjutim, ja mislim da je u zakon ugradjen i ZDRAV RAZUM. To se odnosi pre svega da mogućnost PONAVLJANJA zločina. E, tu imamo primere iz života da su se najteži zločini ponavljali (izvršilac odležao kazno, pušten na slobodo, znači resocijalizova) , nakon čega slede bedne konstatacije „pa ko je znao …, desilo se“, i niko odgovoran za to (nikada u Srbiji). Ovome treba dodati da nije poznato koliko smo mi u stanju da utvrdimo da je neko resocijalizovan, i da neće počiniti žličin,
   Prema tome, ja bih rekao da je predlog sačinjen i razumnim promišljanjem šta je za Srbiju bolje.

   To što je redakcija predstavlila ovaj problem je, naravno, dobro.
   Žao mi je što na kraju napraviste politizaciju ovog jako ozbiljnog problema ubacivanjem da (zakonodavna) vlast, koja zakon treba da usvoji, može biti možda odgovorna a možda populistička.
   Kakav značaj može imati ta klasifikacija u odnosu na odgovorne pokušaje da se rešavaju problemi zaštite naše dece i trudnica.

3. Protiv DOŽIVOTNE KAZNE samo su PEDOFILI. A, za takve treba uvesti smrtnu kaznu, kao u Americi elektricna stolica. Jer te delikvente niko ne može da prevaspita i popravi posto ih je Bog osudio na dozivotnu devijantnost. To znaju strucnije da objasne psihijatri, psiholozi, sociolozi i defektolozi, ali su ipak najglasniji bukači, nabedjene sveznalice koje se u podršci lošem ponašanju i postupanju kriju iza nekigh navodno NVO pravne provinijencije. Sramotno za svako drustvo, a posebno ovako ugroženo kao što je srpsko.

4. Da bi zakon bio u duhu EU, a i da bi se ovi monstrumi zauvek odstranili iz društva, uvesti kazne kao u americi, npr 3 uzastopne kazne od 40 godina.

5. „Da se mene pita“, što reče Đura, ne bih glasao za doživotnu robiju. Ono što me nervira je struka koja se nije bunila što ljudi iz te struke tako lako osusđuju zločince na minimalne kazne. I to ne primenjujući Zakon! Interesuje me šta svi umni profesori kažu na to? Ko je kriv? Neko mora biti?