Poslanici Skupštine Srbije izglasali su u sredu odluku o ukidanju vanrednog stanja koje je uvedeno zbog epidemije korona virusa, a koje je bilo na snazi od 15. marta.
Ostaće, međutim, nedoumica i neverica zašto ta ista skupština nije proglasila vanredno stanje nego su to uradili: predsednik Srbije, premijerka i predsednica Narodne skupštine, bez rasprave narodnih poslanika.
Kako i na koji način je uvedeno vanredno stanje?
Da li je tome kumovao Ustav ili predsednik Srbije? Kako se i koliko vlast snašla za vreme epidemije? Ko je zapravo znao sve o koroni: političari ili struka?
Koliko su građani znali i da li su uopšte imali priliku da saznaju pravu istinu?
Da li je transparentnost bila na zavidnom nivou ili je vanredno stanje bilo samo paravan za politički marketing i dobro organizovanu predizbornu kampanju?
Ovo su samo neka od pitanja na koje građani Srbije još nisu dobili odgovor.
Kada je sve počelo? Upravo 6. marta, kada je ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao da je „evidentiran prvi slučaj korona virusa u Srbiji“.
Ova vest bi i „prošla“ da nije bilo Darije Kisić Tepavčević, koja je izjavila da je prva infekcija korona virusom u Srbiji izolovana 1. marta. „Grešku“ je ispravila tako što je mislila na „prvu nedelju marta“.
Pa morala je tako da „misli“ jer su izbori raspisani 4. marta.
Struka je od samog početka imala različite stavove po pitanju „najsmešnijeg virusa“.
Neki su zagovarali zatvaranje škola, drugi ne. Jedni su smatrali da bi trebalo nositi maske i rukavice stalno, drugi su rekli „samo kad ste van kuće“.
Usledila je i zaraza i širenje virusa po domovima za stare. Sve je počelo od toga „ma neće nas“ pa do „kako se kome zalomi“.
Možda bi ovi i slični „lapsusi“ struke i političara bili manje zapaženi javnosti da predsednik Srbije nije sebi dao za pravo da bude lekar, epidemiolog, najbolji komercijalista kad je u pitanju bila nabavka respiratora „na crno“, ali nadasve veliki dušebrižnik starijih.
Jednom rečju, bio je populistički vođa. Počeo je da se ponaša baš kao „Vladalac“ iz dokumentarnog serijala.
Glumio je samog sebe. Njegovo obraćanje na tim konferencijama bila je zapravo njegova lična naracija o osmogodišnjim uspesima najmoćnijeg čoveka u Srbiji – njega.
A onda je usledio obračun sa onima koji nisu mislili isto kao on. Najpre su na meti bili nezavisni mediji, novinari, a onda i neki članovi opozicije.
I trajaće taj obračun. Nije još ukinuto vanredno stanje. Ono tek počinje. Tek nam predstoji borba za istinu i odgovornost za sve izrečene lapsuse.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
