Ovoga puta u obraćanju svojim „kćerima“, kroz performans borca za „pristojnu Srbiju“ u kojoj niko neće imati pravo da žene naziva pogrdnim imenima, da ih tuče i omalovažava, kako to rade „neki iz opozicije“. Vučić je neizmernu zahvalnost izrazio ženama koje podržavaju SNS, hvaleći se podatkom (ne možemo to sada proveravati) da nijedna vlast nije imala toliko žena u svojim redovima. Takođe je rekao da će kao predsednik zemlje uvek da „podrži izmenu zakona za što bolji položaj žena“, ali i za njihov veći broj na političkoj sceni, jer u njima vidi garanciju za bolju i zdraviju Srbiju.

Ajde da podsetimo bar na neke od bezbroj primera koji oslikavaju ulogu i mesto žene u naprednjačkoj vizuri. Čisto da nam budu jasnija neka pitanja o vređanju i nasilju nad ženama u srpskom društveno-političkom ambijentu, kao i o zakonima koji se tiču upravo položaja žena.

Nije se samo bata Gašić izvukao bez posledica zbog novinarki koje „lako kleknu“, nego je nekažnjeno prošao i naprednjak Jutka, predsednik opštine Brus koji je doslovno seksualno zlostavljao svoje koleginice. Iako su njegove žrtve dostavile eksplicitne dokaze, tužilaštvo je odbacilo tužbe, a Jutka ostade tamo gde je i bio, čak ovenčan nekom lokalnom nagradom. Žustre su reakcije naprednjačke gerile kad neko iz opozicije kaže za predsednicu skupštine da je „fuksa“ ili kad novinarka Studija B zbog toga što ne razume razliku između izveštaja i komentara doživi verbalno nasilje na društvenim mrežama. Da se razumemo, takvo ponašanje je za svaku osudu, ali vlast u ovim slučajevima jasno otkriva dvostruke aršine, jer se nipošto ne oglašava kada su takvom linču izložene žene iz opozicije, ili novinarke kritičkih medija, ili aktivistkinje ženskih organizacija…

Šta tek reći za crnog Đorđevića i njegove nesrećne zakone (o finansijskoj podršci porodici s decom, socijalnoj zaštiti…) kojima je do kraja obesmislio socijalnu politiku, a čiju će pogubnost naravno najviše osetiti žene. Ako su to zakoni koje Vučić i njegova partija podržavaju zarad „boljeg položaja žena“, izlišno je govoriti o licemerju čitave vladajuće strukture.

No žene su „pre svega supruge i majke“ koje „rađaju potomstvo i krče put“, kako bi rekla direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić, koja se takođe istakla na skupu. Ali priznaje, kako je naglasila, da „svaka od nas koja se nalazi na nekim pozicijama u ovoj državi ne bi imala takav vetar u leđa da nemamo snažnog lidera kao što je predsednik Vučić“.

Dakle, u naprednjačkom diskursu ne postoji pitanje ženskih ljudskih prava u svojoj suštini, kao ni propitivanje neravnopravnosti među građankama i građanima. Postoji samo naklonost prema ženama, dakako i muškarcima, koje lako „kliknu“ predsednikovo ime i delo i koje zato mogu da uživaju određena prava i zaštitu od verbalnog i drugih vidova nasilja.