… dok ih zapravo sve skupa odlikuju težak nacionalizam i ulizištvo sa izrazitim strahopoštovanjem prema lideru Aleksandru Vučiću i njegovoj politici. Red lažnih izmišljenih državnih udara od strane domaćih neprijateljskih faktora, red teorija zavera svetskih sila nižu se na stranicama gotovo svih štampanih medija u Srbiji.

Tome, dakle, ne odolevaju ne samo tabloidi, već ni „najstariji listovi na Balkanu“, kao ni oni koji postoje decenijama unazad, a trenutno na svom čelu imaju čuvenog ratnohuškačkog „doajena“ novinarstva. Tako se sinhronizovano, da se pokrije celo tržište i u zabludu dovede celokupno javno mnjenje, objavljuju krvavi, tragični, katastrofalni scenariji pod različitim ratnim kodovima i šiframa, koji govore o tome da su se najveće svetske sile sa zapada urotile da pokore Srbiju, da slome njenog lidera i da ugroze „naš“ nacionalni interes. U većini slučajeva objavljivanja takvih neistina, u istom tekstu se navodi i da je Aleksandar Vučić te pokušaje prozreo i sprečio neprikosnovenošću svojih političkih i sposobnosti jednog mudraca i neustrašivog heroja opterećenog isključivo brigom za naciju. Godinama unazad, Vučić je, sudeći prema takvim tekstovima, sprečio Amerikance, Nemce i ostale evropske države da bombarduju Srbiju, izazovu krvoproliće na ulicama, otruju zemlju i zagade vodu, da Srbima ukinu srpstvo, dovedu „šiptare“ do Niša, „balije“ je sprečio da nam pobiju decu, „ustaše“ da nam okupiraju teritoriju, i tako u beskonačnost…

To su priče za jedan dan, zapravo za trenutak Vučićeve slabosti, kada oni kojima se obavezao da će u procesu evropskih integracija normalizovati odnose sa susednim državama, da će povući nekakav konkretan korak koji će region relaksirati i izvući iz mulja odnosa na ivici sukoba, očekuju da on to zaista i uradi. Tako se stvara situacija u kojoj onda Vučič pokazuje drugima kako je javno mnjenje u Srbiji opterećeno sukobima, kako se ne miri sa tendencijama smirivanja, kako obožava Rusiju i priželjkuje zapravo tu državu da bude na njenoj strani. Dakle, strani koja je nasuprot EU i SAD, u gotovo ratnom sukobu, dugogodišnjem odnosu opterećenom sankcijama. Prikazujući društvo i sopstvene građane kao šizofrenike, ludake koji prizivaju nesreću, vlast uz pomoć tabloida kao i drugih „ozbiljnih“ medija, uspešno vlada ne samo unutra, već i spolja.