Nije predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću prvi put da govori negativno o srpskoj eliti i elitistima, ali nikad sa tolikom strašću, kao pre nekoliko dana na televiziji Pink nije izgovorio da elitu prezire.
I napomenuo da bi mogao da tu elitu pridobije samo kad bi njenim pripadnicima malo podilazio, i naravno kada bi im omogućio nešto novca. Ali, da on to ne želi, upravo zbog prezira koji oseća. Sa Vučićeve strane to nije iznenađujući nastup, ali iznenađuje donekle zato što „prozvana“ elita, odnosno javno angažovani intelektualci i filozofi, uzvraća na to dubinskom analizom. I zaključuje kako se Vučić okrenuo trampističkom ponašanju.
Samo što ovde kod nas nije stvar u sličnosti i razlikama sa američkom politikom, koliko sa još jednim Vučićevim zaokretom. Naime, srpska elita je zimus otkazala otvoreno poslušnost njegovoj vlasti. Tačnije rečeno, Vučić prilikom demonstracija „1 od 5 miliona“ prvi put nije imao odgovor na javno izražen stav intelektualaca koji su njegovu vladavinu označili kao tiransku i gušiteljsku.
Setimo se, prilikom predsedničkih izbora 2017. kada su pripadnici elite potpisivali Apel 100 za podršku Vučićevom protivkandidatu, on je uzvratio sa 650 potpisa intelektualaca koji su podržali njega. Potom je godinu dana kasnije taj spisak proširen na više od hiljadu potpisnika koji su podržali Vučićevu listu za beogradske izbore, njemu jednako važne kao i predsedničke i parlamentarne, zbog finansijskih dogovora i projekata u prestonici. Ali, tu kao da je bio kraj, dosegnuta je granica neba vladanja Srpske napredne stranke i više nema dalje.
Zato, kada su intelektualci podržali svojim potpisima demonstracije započete u decembru zbog prebijanja Borka Stefanovića, Vučić nije mogao da uzvrati nikakvom sličnom akcijom. Nije više imao odakle da „uzme“ ni potpise ni nove ljude koje već nije. Ostalo mu je samo ponavljanje istog, i možda će to ponavljanje da iskoristi za izbore 2020.
A možda i neće, i zato on sada sem što daje sebi oduška, prizivajući iskrena osećanja koja kao uspešni pripadnik globalne elite može da ima nad tamo nekim glumcima, profesorima i filozofima, testira građane. To jest, nastup koji bi bio što neposrednije narodski, i gde svakako za neku elitu ne bi ni bilo mesta. Na ovome se najbolje vidi šta je glavni dobitak za društvo od protesta opozicije i građana. To nije tek oslobađanje od straha, kako tvrdi opozicija, niti sitne smene po lokalu bahatih naprednjaka. Dobitak je to što bi bez takvog, makar i najslabijeg protesta, ova loša vlast bila još nezamislivije gora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
