Koristeći arhive iz sukoba Rusije i Gruzije u avgustu 2008, gruzijska stanica prenela je da su ruski tenkovi ušli u prestonicu Tbilisi i da je predsednik Mihael Sakašvili ubijen. Tako je pokušaj da se prikaže „kako bi izgledao najgori dan u istoriji Gruzije“, kako je kasnije sve predstavljeno, prerastao u eskalaciju panike. Oni koji su se uključili u program pošto je on već počeo ili oni koji su jednostavno prevideli najavu, nisu bili svesni da se radi o lažnom izveštaju. Ovaj događaj je ponovo u žižu javnosti doveo moć i zloupotrebu medija. Obmana u režiji gruzijske televizije, mada može biti nekome zabavna, zapravo ima veliku moralnu težinu. Ona je malignija od laži, kojoj smo verovatno svakodnevno izloženi. Kada nas neko obmanjuje on u većoj meri ugrožava naš integritet kao slobodnih ličnosti nego što je to u slučaju laži. U ovom slučaju to nije iskorišćeno kao sredstvo političke borbe vlasti i opozicije, već su obmanuti građani tretirani kao puko sredstvo političkog marketinga ili, još gore, propagande, koja se vezuje isključivo za totalitarna politička uređenja, a ne za savremenu demokratiju. Mada ni ona nije imuna na slična skretanja. Ne tako davno američka TV mreža CNN je snimak nereda u Beogradu „začinila“ snimcima s demonstracija u Budimpešti. Dakle, nije reč samo o neslanoj šali, već o zloupotrebi slobode mišljenja i govora koja bi trebalo da bude neprikosnovena, kao i o zloupotrebi pozicije vlasti. U slučaju Gruzije, predsednik Sakašvili je kritikovao izazivanje panike, ali nije propustio da kaže da scenario nije nemoguć i da neprijatelji ove bivše sovjetske republike baš to imaju na umu, iskoristivši tako upravo ono što kritikuje u svoju korist…

Aleksis de Tokvil je bio među prvima koji su opisali demokratsku moć medija, moć koju oni imaju u javnom nadzoru i kontroli vlasti, kao i načine na koji se političke elite protiv ove moći bore – jedan je beskrajno umnožavanje njihovog broja, a drugi njihova kontrola kroz koncentraciju vlasništva. Ali, mediji ne samo da imaju sposobnost da funkcionišu kao korektiv vlasti, ili da prenose ili interpretiraju događaje, oni takođe imaju moć da ih stvaraju, stvarajući time novu realnost, koja u očima posmatrača može biti realnija od same stvarnosti.