Šio mi ga FSB

Iskreno, sa nestrpljenjem sam čekao kraj „istrage“ FSB-a, kao i izveštaj koji je objavljen. Naravno, ne zato što sam pomislio da će ta istraga biti temeljna i profesionalna, već me je interesovalo više fenomenološki – da vidim kakvim spin tehnikama raspolaže čuveni naslednik KGB-a, jer odgovor na pitanje da li je zvučni top upotrebljen, dobili smo još 15. marta uveče, kada je otac nacije rekao da nije.

Nema te istrage ni službe koja može da nam pruži jasan i nedvosmislen odgovor kao naš predsednik. Čim on kaže da se nešto nije dogodilo, računajte bez razmišljanja da se dogodilo hiljadu posto. To je nepogrešivi i bezbroj puta dokazani metod utvrđivanja da li se nešto dogodilo ili nije.

Ukoliko bi istragu FSB-a trebalo prokomentarisati u jednoj rečenici, to bi otprilike izgledalo ovako: došli neki ljudi iz Rusije i pitali BIA da li je zvučni top upotrebljen, a ovi, ko iz topa (ne zvučnog), rekoše – ne.

Ok, to je to, case closed. Ustvari – Дело закрыто, zaboravih da su u pitanju braća Rusi.

Elem, da se vratimo na sam izveštaj.

Izveštaj je, pravno gledano, jedan beli papir, bez zaglavlja, potpisa ili bilo čega drugog što bi dokazalo da ga je zaista pisao neko iz FSB-a. No, naša je obaveza da verujemo tom belom papiru. Ipak su to Rusi, a njihova se ne dovodi u pitanje.

Zanimljivo je da moćni FSB nije obavio nijedan razgovor s nekim od hiljada građana koji su izjavili da su bili izloženi zvučnom udaru. Umesto potencijalnih svedoka, Rusi su pitali pripadnike BIA i policije da li su nešto osetili.

Svako ko se iole razume u istražne radnje zna da je razgovor sa očevicima i svedocima nekog događaja „sveto pravilo“. Dobro, možda kod Rusa to nije slučaj, ne znam kako to kod njih funkcioniše, ali oni su ovu istragu radili za potrebe predsednika, pa je mogao neko da im kaže da se kod nas ipak praktikuje razgovor sa svedocima.

Drugo, gospoda iz FSB-a su testirala isključivo uređaje LRAD, za koje niko i ne tvrdi da su baš oni upotrebljeni. Za te uređaje je samo utvrđeno da ih policija poseduje – i to nakon što su uhvaćeni u laži, zahvaljujući istraživačkim novinarima.

E sad, posle nespretnog laganja da ih policija ne poseduje, pa da ih ipak poseduje, ali ih ne koristi već da čuče u kutijama nekog magacina – što je kasnije dokazano kao laž – mi treba da poverujemo da naše službe, a naročito prepoštena BIA, ne poseduju neke druge zvučne igračkice.

Zaključak ovog profesionalnog i obimnog izveštaja na nepune tri strane je da top nije upotrebljen, a da je ona bežanija i panika izrežirana od strane nekih imaginarnih provokatora, preko neke aplikacije za mobilne telefone.

Iako je predsednik pozvao i FBI, kao protivtežu FSB-u, njih – kako stvari stoje – nećemo dočekati, jer su to Amerikanci koji nas mrze i znaju da je priča o zvučnom topu lažna, pa neće bezveze da potežu toliki put. A i ko može da pobije ovako dokazima potkovan i detaljan izveštaj koji je sastavio FSB?

Pošto je predsednik rešio ovaj slučaj sistemom – ako ne verujete meni, pitajte mog brata lažova – u svom 2653. obraćanju od početka godine nam je zapretio da će krivično goniti svakoga ko je tvrdio ili nastavi da tvrdi da je zvučni top upotrebljen.

Ovaj lov na veštice će verovatno sprovesti vrhovni inkvizitor Srbije, glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenad Stefanović.

U narednom periodu, njegov zadatak će biti da pomno prati emisije i čita tekstove i tvitove domaćih izdajnika i stranih plaćenika koje će da utamniči ukoliko budu nastavili da izazivaju paniku i ugrožavaju predsednikov mir i stabilnost.

Da se ipak uozbiljim na kraju.

Neko je nekim zvučnim sredstvom uplašio građane na protestu 15. marta, i samo bi čovek vrlo ograničenih intelektualnih mogućnosti mogao da poveruje kako je neko uvežbao hiljade građana da se u istom trenutku sklone sa ulice.

Spletom srećnih okolnosti, ovaj napad države na sopstvene građane je prošao bez žrtava, jer se panika lančanom reakcijom nije prelila po čitavoj Slaviji.

Kao što sam ubeđen da država, ili određene strukture unutar bezbednosnih službi, stoje iza napada na svoje građane, tako sam ubeđen da će se ova istina saznati. Neizvesno je samo kada, ali će se sigurno saznati i ko je „povukao obarač“ i ko mu je to naredio.

Izazivanje panike jeste krivično delo, ali samo ako je to izazivanje panike neosnovano.

U ovom slučaju, građani i te kako treba da budu uplašeni, jer je nad njima upotrebljeno zabranjeno oružje koje je moglo da se završi tragičnim ishodom – i svi treba da se zapitamo šta je sledeće na meniju ove vlasti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.