Foto: Vesna Torovic

Peticija je pokrenuta u utorak na društvenim mrežama, a njena inicijatorka je Marina Adamović, humanitarka i osoba sa invaliditetom koja godinama u centru Niša prikuplja pomoć za lečenje dece i mladih obolelih od malignih bolesti. „Predmet peticije“, spomen-ploča sa grbom i porukom zahvalnosti, otkrivena je 21. juna ove godine, kada je klinika od Vojske SAD dobila pet medicinskih uređaja u ukupnoj vrednosti od 400.000 evra.

„Vojska i Vlada SAD su, pored finansijske podrške Klinici za kardiologiju KC Niš, dali značajan doprinos te vrste i u celoj Srbiji. Na primer, program državnog partnerstva Nacionalne garde Ohaja i Srbije svake godine sprovodi oko 20 događaja u Srbiji, a mnogi od njih se fokusiraju na humanitarnu pomoć, kao što su renoviranje škola, vrtića i drugih civilnih objekata, navodi se u odgovoru Ambasade SAD u Srbiji na pitanje našeg lista vezano za peticiju.

U američkoj ambasadi podsećaju i da je nakon razornih poplava 2014, američka komanda za Evropu (USEUCOM) poklonila oko milion dolara za nabavku kartografske opreme, računara i softvera za potrebe Međunarodne komisije za sliv reke Save, kako bi pomogla širenju regionalne mreže informacija o potencijalnim uslovima za nastanak poplava. USEUCOM je preko Kancelarije za saradnju u oblasti odbrane Ambasade SAD obezbedila oko osam miliona dolara za podršku deci, starijim osobama i drugim osobama u stanju potrebe u Sopotu, Pirotu, Nišu, Vranju, Bujanovcu i Beogradu, navode oni.

Marina Adamović je prethodno kazala novinarima da se potpisnici peticije takođe „zahvaljuju američkoj vojsci za doniranje medicinskih aparata“, ali uz ocenu da ona „i jeste dužna da ih donira, sve dok naša deca, mladi ljudi i ostali građani u sve većem broju umiru od karcinoma i leukemije“. Ona je podsetila da je u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine korišćen i osiromašeni uranijum.

U peticiji se kao glavni motiv za njeno pokretanje navodi bacanje 36 tovara kasetnih bombi na Niš, koje ni danas nisu u potpunosti uklonjene, uprkos tome što je sprovedeno nekoliko akcija čišćenja terena. Samo 7. maja 1999. godine od kasetnih bombi, rasutih po širem gradskom jezgru, poginulo je 16, a teže ili lakše povređeno 19 osoba. Tadašnji generalni sekretar NATO-a, Havijer Solana, dan kasnije, potvrdio je odgovornost NATO za napad, rekavši da je „oštećenje glavne gradske pijace i jedne klinike Kliničkog centra prouzrokovalo NATO oružje koje je promašilo cilj“. Cilj je, prema navodima NATO, bio Niški aerodrom, koji je tretiran kao vojna meta.

Klinika za Kardiohirurgiju je, inače, od Vojske SAD dobila medicinsku opremu koja će, prema rečima direktora klinike Dragana Milića, omogućiti duplo više kardiohirurških operacija nego do sada. Prilikom prijema donacije Milić je kazao da je u ovoj klinici do sada rađeno po 250 operacija godišnje, a da je, zahvaljujući ovoj donaciji, planirano da ih već naredne godine bude 400.

Peticija potpisana 140 puta

Peticiju je juče do zaključenja ovog izdanja „Danasa“ potpisalo oko 140 ljudi iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Grčke, Austrije i Švedske. U komentarima potpisnika preovlađuju ocene da je postavljanje ovakve spomen-ploče za porukom zahvalnosti SAD nepatriotsko i „slugeransko“, a da je američka donacija „licemerna“, pošto je, kako se navodi, stigla nakon bombardovanja od strane „okupatora“, u kojem je korišćen i osiromašeni uranijum.