Bolja signalizacija bi spasila živote 1Foto: FoNet/ Goran Jevremović

Šezdesetogodišnji muškarac juče je u niškom Kliničkom centru podlegao povredama čime se broj žrtava dva lančana sudara na autoputu Niš-Beograd popeo na osam.

Razmatrajući uzroke ove nezgode, stručnjaci u oblasti saobraćaja sa kojima je Danas razgovarao, jednoglasno navode nepoznavanje pravila vožnje u uslovima smanjene vidljivosti kao faktor koji je najverovatnije uticao na to da pre dva dana dođe do tragedije.

– Čitajući komentare ispod vesti o ovoj nesreći vidim da je neko napisao da bi jednostavno stao kada bi naišao na maglu. Ali, osoba koja je to napisala ne zna da je to poslednja stvar koju treba uraditi kada uđeš u tako gustu maglu. To je slučaj sa velikim brojem vozača – kaže za Danas Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

On ističe da se u auto-školama ne posvećuje dovoljno pažnje vožnji u uslovima sa smanjenom vidljivošću.

– Jedno od pitanja na testu je koliko važi registraciona nalepnica na automobilu? Ne sporim ja važnost tog podatka, ali niko još nije poginuo zbog toga što ne zna koliko važi nalepnica. Da ne pominjem da na istoj piše kad ističe. Međutim, ne postoji pitanje koje je bezbedno ponašanje kada pri brizni od 80 kilometara na čas uletite u maglu gde se vidljivost smanjuje na svega dvadeset metara – navodi Okanović.

Pored manjka obrazovanja, on vidi i niz sistemskih nedostataka, čije bi ispravljanje moglo da predupredi ovakve nesreće.

– Da je postojao displej koji bi, primera radi, upozorio vozače „magla za tri kilometra, prilagodite brzinu“ verovatno ne bi bilo ove nezgode. Takođe, može da se uspostavi i sistem upravljanja brzinama, gde bi se, u zavisnosti od vremenskih prilika, korigovala dozvoljena brzina kretanja. Sve ovo nije naučna fantastika, to se već primenjuje drugim zemljama – kaže Okanović.

Dodaje da je velika sreća da u nezgodi nije učestvovao autobus pun ljudi, pošto bi da je to bio slučaj „i dalje brojali žrtve“.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić takođe „ljudski faktor“ vidi kao odlučujući uzrok ove nezgode. I on, poput prethodnog sagovornika, smatra da država može da uradi više kako bi se ubuduće smanjio broj poginulih.

– Može se predvideti kada i na kojim deonicama može doći do magle. Službe bi mogle da pošalju vozilo koje bi regulisalo saobraćaj na tim delovima puta. To rešenje ne podrazumeva velike troškove, a sprečile bi stravične posledice saobraćajnih nezgoda – istakao je Vujanić.

Adekvatna signalizacije postavljena je duž svih autoputeva u Srbiji, poručuju iz Puteva Srbije, odgovarajući na pitanja Danasa.

„Duž deonica na teritoriji gde je pojava magle česta, kao što je slučaj sa Pomoravljem, signalizacija je prilagođena vremenskim prilikama odnosno postavljene su table za maglu i obeležene su bele tačke u vidu polukrugova na propisanom rastojanju, kojima se učesnici u saobraćaju obaveštavaju da je neophodno smanjiti brzinu i istu prilagoditi uslovima na putu“, ističe se u odgovoru Puteva.

Oni dodaju da predstavnici nadležnih Preduzeća za održavanje puteva svakodnevno obilaze deonice puteva i da se svi uočeni nedostaci blagovremeno saniraju i popravljaju.

Podsetimo, osam osoba je poginulo, a 26 je povređeno u dva lančana sudara koja su se dogodila gotovo istovremeno, u različitim trakama auto-puta Niš- Beograd. Uzrok nesreće je, prema saopštenju MUP-a, smanjena vidljivost usled guste magle.

Šta raditi kada uđete u maglu?

Prema rečima Damira Okanovića, direktora Komiteta za bezbednost saobraćaja, kada se uđe u gustu maglu ne treba praviti nagle radnje.

– Treba skinuti nogu sa gasa, upaliti sva četiri signalizaciona svetla i farove za maglu i spustiti brzinu na onu koja vozaču omogućava da stane ukoliko ispred sebe vidi vozilo koje stoji – navodi Okanović.

On ističe da ne treba zaustavljati vozilo, a ako je to neophodno, da svi napuste isto i sklone se sa puta.

– Kada je reč o razmaku između vozila u regularnim uslovima, važi pravilo dve sekunde. To znači da treba pogledati kada vozilo ispred prođe pored nekog fiksiranog objekta. Vaš automobil ne bi smeo da prođe pored tog istog objekta za manje od dve sekunde – kaže Okanović.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Bolja signalizacija bi spasila živote”

  1. Saobracajna policija je mogla da upozori vozace, Putevi srbije da postave signalizaciju, ali koga briga za ovaj narod?

  2. Ovde su ljudi poginuli i ne bih da dajem teške optužbe, ali zaista najveću krivicu snose oni koji su se potpuno zaustavili na autoputu u magli i na taj način od svoga vozila napravili prepreku. Ali, postoji odgovornost i na državnim organima koji su zaduženi za to – Putevi Srbije, Ministarstvo saobraćaja, pa i Agencija za bezb. saobraćaja… Niko od njih neće odgovarati i problem se neće rešiti, a kad su odgovorni samo vozači, vlast jednostavno poveća novčane kazne, jer su im ionako bitni samo novci. Mogao bih se kladiti da taj deo puta nema adekvatnu signalizaciju za slučajeve smanjene vidljivosti. I to je problem veliki kao i ovaj koji su napravili neoprezni vozači koji su stali nasred auto-puta.

  3. Nije poznat slučaj da se je magla »iznenada« pojavila na nekom delu autoputa, ali je zato bilo nebrojano slučajeva, da je magla »iznenadila« učesnike u saobraćaju. A iznenadila ih je, jer su vozeci brzinama 100 – 130 km/h, a i više »uleteli« u maglu o čijem postojanju nisu bili na vreme obavešteni. A da bi vozači bili na vreme obavešteni o pojavi magle, mora da postoji sistem praćenja uslova za maglu, kao i sistem za informisanje učesnika u saobraćaju o pojavi magle. Da bi se pojavila magla mora zasićenost vazduha vlagom da bude blizu 100%, kao i da razlika između temperature vazduha i temperature »tačke rose« bude manja od 3°C, tačnije 2,8°C i to je proces koje se ne dešava trenutno več u malo dužem vremenskom intervalu. Da bi se ta dva meteo parametra pratila treba pored autoputa na mestima sa čestom pojavom magle ili poledice postaviti vremenske stanice, koje mogu da prate i druge meteo parametre, a i sam saobraćaj na autoputu. Takvih vremenskih stanica ima i u Hrvatskoj i u Sloveniji (69 na 685 km. autoputeva), tako da dežurne službe prate uslove za pojavu magle i zatim preko portala (monitora) promenljive saobraćajno-informacione signalizacije obavestavaju učesnike u saobraćaju o pojavi magle na nekoj deonici autoputa. U Sloveniji takvih portala (monitora) ima 116, kao i 1.298 kamera koje u realnom vremenu prate saobraćaj na 685 km. autoputeva. Imajući napred navedeno u vidu, ne mogu da se složim sa mišljenjem saobraćajnih stručnjaka čije su izjave u tekstu navedene, da su vozači kao »ljudski faktor« glavni krivci za nesreće koje su se dogodile. Glavni »ljudski faktor« koji je i najveći krivac za te nesreće su nadležni koji su dozvolili saobraćaj na autoputu, a da predhodno nisu obezbedili monitoring vremenskih uslova i informisanje učesnika u saobraćaju o tim vremenskim uslovima, u ovom slučaju o magli. A zašto toga nema, jer ako imamo novca da stranim investitorima svako radno mesto subvencionišemo sa 8-10.000 €, moramo da imamo i novac kojim bi se rapidno povećala bezbednost učesnika u saobraćaju. I dok radno mesto kod stranog investitora ima svoju cenu; 8-10.000 €, život učesnika u saobraćaju NEMA CENU.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.