Broj osoba optuženih za nasilje nad ženama u porastu, ali broj osuđenih ekstremno nizak

U prvom izveštaju o primeni Istanbulske konvencije u Srbiji, koji je danas objavljen zajedno sa komentarima vlade Srbije, kao pozitivno se navodi usvajanje nekoliko zakonskih akata u Srbiji, pre svih Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, kao i nacionalni programi i strategije koji, kako se dodaje,“sada nude odgovore na neke od oblika nasilja nad ženama i porodičnog nasilja“.

„Proganjanje, prinudni brak i genitalno sakaćenje žena postali su krivična dela. Medjutim, silovanje se i dalje definiše kao krivično delo koje se vrši prinudom, primenom sile ili pretnjom, a ne kao seksualni čin na koji žrtva nije dala saglasnost, kao što to nalaže Istanbulska konvencija“, navodi se u izveštaju i dodaje da GREVIO poziva vlasti Srbije da što pre promene relevantne odredbe Krivičnog zakonika i odrede odgovarajuće kazne za sve seksualne radnje koje se odvijaju bez saglasnosti žrtve.

Osim toga, potrebni su dodatni napori da bi se pružio sveobuhvatni odgovor na sve vrste nasilja nad ženama koje su obuhvaćene Istanbulskom konvencijom, a ne samo na nasilje u porodici. U to se ubrajaju silovanje, proganjanje, seksualno uznemiravanje i prinudni brak.

Drugi važan problem je nedostatak specijalizovanih službi za podršku u većem delu Srbije, posebno žrtvama silovanja, seksualnog nasilja, ranih brakova i proganjanja. To čini da većini žrtava nisu dostupne preko potrebne savetodavne usluge i psihološka podrška.

Takođe, dodaje se, specijalizovane službe za podršku ženama žrtvama nasilja su malobrojne i pretežno ih vode nevladine organizacije sa ograničenim budžetima a GREVIO sa zabrinutošću primećuje da se nevladine organizacije koje rade sa ženama suočavaju sa rastućom izolacijom i da nijedan od nedavno usvojenih zakonskih propisa ne predviđa saradnju državnih institucija i takvih organizacija.

GREVIO poziva vlasti da uspostave dijalog sa ženskim organizacijama i osiguraju odgovarajuće finansiranje stručnih službi koje daju podršku žrtvama nasilja, uključujući dugoročne grantove koji bi se odobravali na osnovu transparentnih procedura.

Takođe poziva srpske vlasti da postepeno smanje zavisnost od medjunarodnih donatora i obezbede više sredstava u državnom budžetu za borbu protiv nasilja nad ženama.

Kada je reč o deci GREVIO u izveštaju navodi da deci koja su svedočila porodičnom nasilju mora biti obezbedjeno terapeutsko savetovanje i podrška. Takođe, treba prekinuti praksu odvajanja dece od nenasilnih roditelja i ako je to ostvarivo umesto smeštanja u hraniteljske domove treba im omogućiti da ostanu uz nenasilnog roditelja u njihovom sopstvenom domu. Sudovi bi trebalo da ograniče prava na starateljstvo i posetu kada je to opravdano da bi se zagarantovala bezbednost i najbolji interes deteta.

Uvođenje hitnih sudskih zabrana je značajno poboljšalo izglede da žene izbegnu nasilje i dobiju neposrednu zaštitu od daljeg zlostavljanja, navodi se u izveštaju.

Ukazuje se takodje da je od 2012. godine broj osoba optuženih za nasilje nad ženama u porastu, ali je broj osuđenih za većinu vrsta nasilja nad ženama i dalje ekstremno nizak, što doprinosi osećaju nekažnjivosti medju počiniocima.

U izveštaju se navodi da žrtve porodičnog nasilja imaju pristup besplatnoj pravnoj pomoći, dok žrtve drugih oblika nasilja moraju da u dugotrajnom procesu dokazuju svoju podobnost zbog čega GREVIO poziva vlasti da sprovedu odredbu koja predvidja besplatnu pravnu pomoć za sve i izražava zabrinutost zbog prakse „suočavanja“ žrtava silovanja i optuženih u sudnici uz poziv vlastima da je okončaju.

Isto tako, GREVIO poziva vlasti da osiguraju poverljivost i anonimnost podataka o osobama koje koriste novoosnovanu nacionalnu liniju za pomoć žrtvama rodnog nasilja i da obezbede da se oni upute ka specijalizovanim službama za podršku koje pružaju ženske nevladine organizacije.

Pravni staratelji i medicinski radnici moraju da poštuju informisanu i slobodnu saglasnost žena u vezi obavljanja abortusa i sterilizacije, posebno kada su u pitanju žene sa invaliditetom koji žive u rezidencijalnim ustanovama, ukazuje GREVIO.

Uprkos tome što su vlasti prepoznale problem višestruke diskriminacije, nasilju su i dalje naročito izložene pripadnice nacionalnih manjina, posebno romske žene i devojke, kao i žene sa invaliditetom, tražiteljke azila i migrantkinje. GREVIO želi da ohrabri srpske vlasti da, na nediskriminirajući način, unaprede pristup postojećim uslugama svim ženama, a naročito skloništima.

Primećujući da u Srbiji generalno preovladjuju patrijarhalni stavovi i stereotipi u vezi uloga, obaveza i očekivanog ponašanja žena i muškaraca u društvu i porodici, GREVIO želi da ohrabri vlasti da istraju u iskorenjavanju predrasuda i svih pojava zasnovanih na ideji inferiornosti žena ili stereotipnih rodnih uloga, navodi se u izveštaju.