Čečen: Potreban naporan rad da bi se razvila svest o potrebi profesionalnih medija 1Ilustracija Foto EPA-EFE CHRISTIAN BRUNA

Na razvijanju odnosa medija sa svojim korisnicima, publikom, u Srbiji tek počinje da se radi.

Potrebno je uložiti ogroman naporan rad, godinama i decenijama, da bi se kod građana razvila svest o tome zašto su im potrebni profesionalni mediji, zašto oni ne mogu sami da se finansiraju na tržištu i na kraju šta će se dogoditi ako takvi mediji nestanu, kazao je u specijalnoj epizodi Danasovog podkasta novinar i urednik Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Branko Čečen.

On je istakao i da su mediji ovih dana na „vrlo jednostavnom testu“, a to je šta objavljuju u egzistencijalno važnim stvarima za njihove korisnike.

„Mi imamo strahovito poverenje u ono što radimo. Građani nalaze načina da dođu do nas iako nismo na televizijama, iako nismo u novinama. Onog trenutka kad date tačne i potrebne informacije, naročito one iznenađujuće u odnosu na zvanične informacije, tog trenutka stičete poverenje i vidite da ljudi prestaju da razmišljaju ‘da li nas ovi lažu’ nego ‘šta sad da radimo'“, naveo je Čečen.

Celu epizodu možete poslušati na OVOM LINKU.

Urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić kazala je da građani u njihovom slučaju sve više učestvuju u kreiranju sadržaja, naročito kada je istraživački deo posla u pitanju. Korona kriza je, tvrdi, njihov medij dodatno približila čitaocima sa juga Srbije.

„To donekle može da laska kada dobijemo poruku ‘samo vi možete da nam pomognete’, ali nam to, s druge strane, stvara samo još veću odgovornost prema ljudima koji nas čitaju, a govori i kakva je situacija generalno u društvu i medijima. Najbolju kampanju i promociju profesionalnog novinarstva uradila je vlast u prethodnom periodu jer time što su manipulisali i prikrivali informacije kod građanima stavila do znanja da za pravu informaciju mogu da se obrate samo profesionalnim medijima“, objasnila je Bjeletić.

O opštem poverenju građana u medije govorio je i zamenik direktora USAID-ovog projekta za održivost medija Mladen Velojić, podsetivši i na podatke njihovog prošlogodišnjeg istraživanja po kom je više od 70 odsto ispitanika navelo da nisu spremni da plate medijski sadržaj, dok bi njih 11 odsto podržalo svoje lokalne medije.
Čečen: Potreban naporan rad da bi se razvila svest o potrebi profesionalnih medija 2

„Istraživanje o potrebama građana kada je medijski sadržaj u pitanju pokazalo da je građanima potrebno više komunikacije sa medijima, više učešća u kreiranju medijskog sadržaja i da bi, ukoliko bi do toga došlo, publika bila voljna da finansijki podrži medij“, naveo je Velojić.

Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović kazala je da se u Srbiji svakodnevnim fabrikovanjem „lažnih vesti“ već osam godina intenzivno radi na opštem gubitku poverenja u medije.

„Ljudi su sistematski obmanjivani, zbunjivani i treba biti dosta motivisan i upućen u tu materiju da biste razlikovali profesionalne medije od onih koji šire laži i propagandu“, kazala je Stepanović.

Ona smatra da to može da uradi samo jedan mali sloj upućenih i zainteresovanih ljudi, a ostali koji su dovedeni u situaciju da razmišljaju o zdravlju, poslu i temama koje ih direktno pogađaju, neće povrh svega razmišljati i o medijima.

„Moje mišljenje je da mi precenjujemo zainteresovanost za medije, ljudi su pritisnuti životom, i očekivati od njih da razmišljaju i o nama je optimistično i narcisoidno“, istakla je urednica Nove ekonomije.

Na osnovu podataka prošlogodišnjeg istraživanja USAID-a pokrenuta je kampanja „Nezavisni mediji zavise od tebe“ u cilju skretanja pažnje na važnost nezavisnih medija, ali i o neophodnosti finansijske podrške samih građana tim medijima.

Gligorijević: Finansijska podrška od strane građana najtransparentiji model finansiranja

Novinarka Vremena Jovana Gligorijević, takođe je, u intervjuu za Danas, komentarisala spremnost građana da finansijski podrže profesionale medije.

„To je proces koji mora da ide u dva smera: jedan je podizanje svesti građana da su nezavisni mediji dužni samo njima – građanima, a drugi je menjanje svesti nezavisnih medija. Imam utisak da mi, kad tražimo finansijsku podršku građana, imamo osećaj sramote, kao da prosimo. A suština je da je to jedini potpuno transparentan model finansiranja i jedini model koji zaista garantuje potpunu nezavisnost. Iako radim u vrlo tradicionalnom mediju – štampanoj periodici – vrlo sam svesna da i mi moramo da se menjamo, a da u tom procesu već kasnimo. Nedeljnici širom Evrope nalaze načine da animiraju građane, sa naglaskom na mlade, tako što ih privlače načinom izveštavanja, dodatnim proizvodima ili uslugama. Šta znam, znam nekolicinu ljudi koji iz želje da finansijski pomognu, svakog četvrtka kupe po dva-tri primerka Vremena. Naravno, malo je takvih, ali jeste neka baza od koje bi se moglo početi. I da ne zaboravim: neophodan uslov za finansijsku podršku građana medijima jeste da građani budu digitalno i finansijski pismeni. Da nauče kako da bezbedno i uz dva klika finansijski podrže medije“, kazala je Gligorijević.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

8 reagovanja na “Čečen: Potreban naporan rad da bi se razvila svest o potrebi profesionalnih medija”

  1. Potreban je i malo veci rad mozga da bi se videlo da profesionalnih medija kod nas nema… Samo subjektivnih tj. rezimskih ili antirezimskih..

    • Nikakav rad mozga nije potreban da bi se videlo kako nemate baš mnogo znanja o medijima, kao i da to što kažete je veoma uvredljivo za CINS, BIRN, Cenzolovku, KRIK, Istinomer… koji ne podržavaju ni vlast niti opoziciju, već rade u skladu sa profesionalnim standardima. O kojima očigledno pojma nemate, ali zato o tome imate smatranje.

      • Ne bih baš rekao da ste u pravu. Možda jesu malo profesionalniji od ostalih, ali i oni kao i svi ostali, samo rade iz nekog interesa. Nije potrebno imati pojma o medijima, dovoljan je i mozak pa videti kako neke stvari funkcionišu. Ali, da se našalim, pošto ste Vi „Mozga bez“, ne znam kako to funnkcioniše u Vašem slučaju 🙂

  2. Istina je crna. U svetu šest mega korporacija kontroliše sve što ste videli, čuli ili pročitali. Slobodni mediji ne postoje. Svi zavise od gazde. To je najbolje opisao nemački novinar dr Udo Ulfkotte u svojoj knjizi „Gekaufte Jurnalisten“ u kojoj je izneo da većina novinara radi za obaveštajne službe CIA, BND, MOSAD, MI-6…On je to i rekao američkom Free Pressu da „obično, obaveštajne službe koriste nezvanične informacije“ – ljudi koji rade za obaveštajne agencije i na platnom su spisku kao agenti. To je široka, labava mreža “ prijatelja“ koji čine usluge jedni drugima. To su novinari iz mnogih zemalja. Ovo obezbeđuje uverljive neporecivosti na obe strane.
    Ti reporteri dobijaju velike sume novca, poklone, javna priznanja, značajni napredak u karijeri…
    Dr. Ulfkotte je rekao RT: „Mi smo kao lutke na konopcima pišemo kako nam kažu gospodari. Ako vidite kako mediji pišu o sukobu u Ukrajini i ako znate šta se stvarno dešava dobićete sliku. Gospodari u pozadini insistiraju na direktnom ratu sa Rusijom i stavljaju nam šlemove na glave….Stidim se što sam bio deo toga. Nažalost ja ne mogu sada preokrenuti to. Moj gazda Frankfurter Allgemeine Zeitung za koga sam radio odobrio mi je što sam rekao,ali ipak sam bio kriv što sam prvi optužio i dokazao da i drugi to rade i da su i drugi krivi“ .
    U daljem tekstu naveo je i konkretna imena novinara kao: James Folei obezglavljeni novinar od strane ISIS, radio je za CIA. Poznati novinar Anderson Kuper bio je i ostao CIA.
    Vilijam F. Berkli osnivač National Reviev je takođe CIA (i član CFR). To je potvrdio i njegov sin Kristofer.
    Većinski vlasnik Foksa Rupert Murdok član (CFR, koji je australijanski novinar i čije su britanske agencije vesti uključeni u ilegalni hakerski skandal) da utiče na izveštavanje na mrežama sa muslimanskim stanovništvom..
    Zanimljiva mi je jedna njegova rečenica Da je „Demokratija
    transformacija ljudskih bića na farmi masovne brutalizacije..Dakle postoji bitka za vaš um i oko toga ko će ga kontrolisati.“
    Dr Udo Ulfkotte nađen je mrtav u svojoj kući 13.01.2017.g. pod upitnim okolnostima.

  3. Prava istina je crna. U svetu šest mega korporacija kontroliše sve što ste videli, čuli ili pročitali. Slobodni mediji ne postoje. Svi zavise od gazde. To je najbolje opisao nemački novinar dr Udo Ulfkotte u svojoj knjizi „Gekaufte Jurnalisten“ u kojoj je izneo da većina novinara radi za obaveštajne službe CIA, BND, MOSAD, MI-6…On je to i rekao američkom Free Pressu da „obično, obaveštajne službe koriste nezvanične informacije“ – ljudi koji rade za obaveštajne agencije i na platnom su spisku kao agenti. To je široka, labava mreža “ prijatelja“ koji čine usluge jedni drugima. To su novinari iz mnogih zemalja. Ovo obezbeđuje uverljive neporecivosti na obe strane.
    Ti reporteri dobijaju velike sume novca, poklone, javna priznanja, značajni napredak u karijeri…
    Dr. Ulfkotte je rekao RT: „Mi smo kao lutke na konopcima pišemo kako nam kažu gospodari. Ako vidite kako mediji pišu o sukobu u Ukrajini i ako znate šta se stvarno dešava dobićete sliku. Gospodari u pozadini insistiraju na direktnom ratu sa Rusijom i stavljaju nam šlemove na glave….Stidim se što sam bio deo toga. Nažalost ja ne mogu sada preokrenuti to. Moj gazda Frankfurter Allgemeine Zeitung za koga sam radio odobrio mi je što sam rekao,ali ipak sam bio kriv što sam prvi optužio i dokazao da i drugi to rade i da su i drugi krivi“ .
    U daljem tekstu naveo je i konkretna imena novinara kao: James Folei obezglavljeni novinar od strane ISIS, radio je za CIA. Poznati novinar Anderson Kuper bio je i ostao CIA.
    Vilijam F. Berkli osnivač National Reviev je takođe CIA (i član CFR). To je potvrdio i njegov sin Kristofer.
    Većinski vlasnik Foksa Rupert Murdok član (CFR, koji je australijanski novinar i čije su britanske agencije vesti uključeni u ilegalni hakerski skandal) da utiče na izveštavanje na mrežama sa muslimanskim stanovništvom..
    Zanimljiva mi je jedna njegova rečenica Da je „Demokratija
    transformacija ljudskih bića na farmi masovne brutalizacije..Dakle postoji bitka za vaš um i oko toga ko će ga kontrolisati.“
    Dr Udo Ulfkotte nađen je mrtav u svojoj kući 13.01.2017.g. pod upitnim okolnostima.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.