Cene na Kosovu slične kao u regionu (VIDEO) 1Foto: U. Miletić

Rukići kaže da se, kad je reč o cenama, Kosovo ne razlikuje mnogo od zemalja regiona.

Prema njegovim rečima, neki proizvodi su značajno jeftiniji u poređenju sa zemljama u okruženju, ali su u nekim segmentima tržišta cene veće, jer Kosovo uvozi 90 odsto osnovnih dobara iz drugih zemalja.

Cene na Kosovu slične kao u regionu (VIDEO) 2
Foto: U. Miletić

Rukići objašnjava da na cene robe dodatno utiče transport i carinjenje, što cene na Kosovu čini nešto višim.

– Više od sedamdeset procenta potrošnje finansirano je iz javnih sredstava. Kosovo je u prednosti zbog dijaspore, jer dodatni novac dolazi odatle, pa se pokazatelji potrošnje ne smanjuju već se povećavaju. Deficit koji bi mogli da stvore određeni potrošači finansira se doznakama iz dijaspore. U ovom slučaju mi ne osećamo uticaj cena, ali to nije održivo. Za održivi ekonomski razvoj potrebno nam je da sredstva dolaze iz rasta privatnog sektora, a ne kroz javne finansije i doznake – navodi Rukići i dodaje da na dugoročnom planu moraju da razmisle na koji način pomoći privatnom sektoru.

Upitan koji proizvodi su izvozni aduti Kosova, Rukići odgovara da su Kosovari dobri u preradi hrane, obradi drveta kao i u uslužnim delatnostima, poput “IT” sektora i razvoja softvera. On poručuje da je to nešto na šta su ponosni.

– Od brendova tu je “Frutomanija” koja se širi na tržište svih evropskih zemalja. Reč je veoma zdravim sokovima sa stopostotnim udelom voća. Tu je i kompanija “Džirafa”, koja se bavi proizvodnjom video sadržaja i koja je poslovanje proširila ne samo u regionu, već i u nekim evropskim zemljama, poput Češke. Neke od kompanija koje proizvode nameštaj sarađuju sa najvećim evropskim brendovima – nabraja Rukići.

Prema njegovim rečima, uvođenje stopostotnih taksi na robu iz Srbije tržište Kosova dovelo je u potpuno novu situaciju. Rukići objašnjava da domaća proizvodnja nije mogla da popuni pukotinu koja je nastala izostatkom srpskih proizvoda.

– Zbog toga smo morali da se okrenemo prema Makedoniji, Grčkoj, Mađarskoj i još nekim zemljama čiji su produkti mogli da zamene srpske proizvode. Preorijentalisali smo aktivnosti na tržištu. To je takođe napravilo više prostora za domaće proizvode, pre svega u prehrambenoj industriji, ali ne i u ostalim sektorima – priča Rukići.

Bez sumnje, nije teško zaključiti, po onome što se da vidjeti, ali i po svim merenjima, da je Kosovo i dalje još najnerazvijenija zemlja u regionu zapadnog Balkana, i ako tome dodamo i političke probleme, vanjske i unutrašnje, stalne krize i sukobe, te ograničeno kretanje prema zemljama EU, onda se da upotpuniti slika o samostalnoj državi koja uglavnom živi od svoje dijaspore, te od carina, kojima se plaćaju veliki broj državnih činovnika, i sluzbenika, ocenjuje za Danas kosovski analitičar Fadil Lepaja.

Takođe veliki broj biznisa, dodaje naš sagovornik, profitira iz budžeta ili iz poslovanja sa državnim (javnim kompanijama), preko raznih tendera i sumnjivih i koruptivnih privatizacija.

– Opšte je ubeđenje da su najveći deo problema posledica loših odnosa sa susednim severnim komšijom, koji uprkos svemu što se krajem devedesetih godina prošlog veka dešavalo, još ne želi dobre odnose sa Kosovom, tj. Albancima uopšte, te još pokušava da blokira Kosovo u svakom pogledu pokušavajući tako da ga vrati natrag u svoj sastav, čemu se protivi većina stanovništva na Kosovu – napominje Lepaja.

Prema njegovim rečima, drugi “krivac” je ipak unutrašnji.

– To je zapravo lokalna oligarhija koja se poslije rata veoma brzo obogatila te ojačala i politički, koja kontroliše demokratiju, tj. volju građana preko korupcije i direktnog izbora vodećih ljudi u najvitalnijim institucijama. Uz to je javna tajna da se ta oligarhija uglavnom obogatila sumnjivim poslovima baš sa severnim susedom, ili od korupcije – smatra Lepaja.

Dodaje da taj “drugi” krivac, uprkos promenama u politici, još kontroliše i politiku, partije, ali i civilno društvo, preko donacija ili zapošljavanja sa jasnim političkim motivima svojih simpatizera.

Cene na Kosovu slične kao u regionu (VIDEO) 3
Foto: Kossev

– Što zbog ideje da je vrh vlasti podlegao korupciji te pritisku sa severa, što zbog unutrašnjih grehova u vidu korupcije, autoritarizma, veliki broj glasača je u zadnjim izborima glasala za jednu koaliciju koja objedinjuje odgovore na ta dva glavna problema današnjeg Kosova, koji su i glavni razlog nedovoljno brzog razvoja, što je kao posledicu dovela do toga da skoro jedna petina stanovništva živi u siromaštvu, a od toga oko pet odsto stanovništva živi u krajnjoj bedi sa nešto više od jednog evra na dan. Više od 25.000 porodica sa oko 100.000 članova, prima socijalnu pomoć, koja je usput rečeno veoma niska, i nedovoljna za dostojanstven život – kaže za naš list Lepaja.

Sa druge strane, ističe on, trgovina sa Srbijom, je posle rata cvetala, pa se severni sused dosta profiterski odnosio naspram zemlje koju, usput rečeno, još smatra svojom svojinom, tako da je najvećim delom prodavala na Kosovu, dok je, sa druge strane, pravila velike probleme za biznise sa Kosova, ali i za slobodno kretanje građana Kosova kroz Srbiju, kao tranzitne zemlje.

– Uvođenjem takse, na proizvode iz Srbije, i BiH, trgovinski rat se pretvorio u politički sa pretnjom i eskalacijom sukoba, i veoma je poznata činjenica da je jedina brana tome bila prisustvo NATO snaga. Naime, srpska država, preko svojih političkih partija na Kosovu i pokrenula bojkot pomoći koju je Kosovska država ponudila u zamenu za robu koja više nije stizala na Kosovu sa Srbije, i to ne redovnim kanalima. Koliko je ta taksa uticala na ekonomiju Srbije, dosta je teško utvrditi, ali u svakom slučaju nije uticala značajno, ali se njoj pridodaje važnost da bi se pronašao vanjski krivac za mnoge unutrašnje probleme u Srbiji, te zbog toga što daje do znanja i građanima Srbije da vlada Srbije zapravo nema moć, da radi šta mu je volja na teritoriji, koju još svojata, i koju i te kako koristi kao političku kartu, kao energent za srpski nacionalizam, na koji se oslanja u nadi da povrati svoj nekadašnji uticaj i kontrolu ako ne u Jugoslaviji, onda bar na Zapadnom Balkanu. Taksa je brana i za projekat popularno nazvanim “Mini šengen”, pa je prema tome proglašena za najveći problem u odnosima Kosova i Srbije, što zapravo nije tačno. U svakom slučaju i te kako služi kao opravdanje za blokadu dijaloga i nastavak pritisaka prema Kosovu poznatom ofanzivom za povlačenje priznanja od država koje su već priznale Kosovo – smatra sagovornik našeg lista.

Što se drugih građana Kosova, ističe Lepaja, to uglavnom nije imalo neki veliki uticaj u njihovom standardu.

– Štaviše, ovdašnja štampa i mediji su veoma često isticali preporod nekih grana prerađivačke domaće industrije, koji su nadoknađivali uvoz domaćom proizvodnjom, uprkos gunđanjima o razlici u kvalitetu – kaže sagovornik Danasa.

Na pitanje da li se standard građana Kosova pogoršava ili poboljšava, odgovara da je to teško danas sa tačnošću reći, zbog izrazite boljke, bekstva iz zemlje raznim kanalima, uglavnom nelegalnim, koje se odvijalo prošlih godina, čime je, dodaje on, broj onih koji su napustili Kosovo samo u zadnjih deset godina par stotina hiljada.

– Bilo kako bilo, zategnuti odnosi između Kosova i Srbije, utiču više na Kosovo nego na Srbiju, i nova vlada je najavila da će takse menjati reciprocitetom, iako još nije sve jasno šta se pod time podrazumeva. Kad je taksa uvedena, ona je bila veoma popularna, i prihvaćena od većine političkih partija, ali i od građana. S obzirom na promene koje se očekuju, i na rezultate te iste, očekuje se da će recipročne mere biti efikasnije. Novi premijer je najavio da će veoma brzo razgovarati sa svim zainteresovanim stranama oko takse, i da će i javnost upoznati sa vladinim merama kojima će zameniti taksu – zaključuje Lepaja za Danas.

Aktuelne cene namirnica u Prištini

  • Brašno (5 kilograma, tip 400) 2,25
  • Mleko od 0,89 do 1,50
  • Hleb (vekna) od 0,30; (rezani, dugotrajni) od 0,80
  • Jaja (30 komada) 2,49
  • Sir (kilogram) od 2,50 do 4,50 ;
  • Kačkavalj (kilogram) 7,50
  • Šećer (4 kilograma) 2,15
  • Pavlaka (700 grama) 1,69
  • Jogurt (kilogram) 0,75
  • Margarin (pakovanje) 0,55
  • Suncokretovo ulje (litar) od 0,79 do 0,92
  • Maslinovo ulje (litar) 6, 49
  • Pileća supa (kesica) 0,25
  • Pršuta (100 grama) 2,36
  • Mleveno meso (kilogram) od 3,49 do 4,99
  • “Posebna” salama (350 grama) 0,95
  • Sudžuk kobasica (kilogram) 3,99
  • Tunjevina (komadići 170 grama) 0,82
  • Koka Kola (limenka) 0,50, (flašica) 0,60 (flaša 1,25l) 0, 89 (flaša 2l) 1,22
  • Sok od pomorandže (litar) 1,19
  • Čokolada (90 grama) 0,85
  • Turska kafa (200 grama) od 1,75 do 1,95
  • Nes kafa (200 grama) 4,69
  • Banane (kilogram) 1,19
  • Limun (kilogram) 1,49
  • Pomorandža (kilogram) 0,79
  • Paradajz (kilogram) (u sezoni) 0,79 ; (van sezone) 2,30
  • Paprika (kilogram) (u sezoni) 0,49 ; (van sezone) 0,99
  • Krompir (kilogram) (u sezoni) 0,80 ; (van sezone) 3,50

* Cene su izražene u evrima

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.