Građani ostali bez zaštite od države 1Zgrada Vlade Srbije Foto: Bojan Cvejić

U trenutku kada Evropa počinje da se oporavlja od pandemije bolesti kovid 19, svedoci smo sve većeg produbljivanja postojećih nejednakosti i pretnji po socijalnu koheziju“, osnovni je zaključak nedavno objavljenog izveštaja Agencije EU za osnovna prava (FRA) za 2020, koji je prvi put osim zemalja članica u analizu uvrstio Srbiju i Severnu Makedoniju.

„Postojeće nejednakosti, uznemiravanja i predrasude će se verovatno dodatno produbiti. Zbog toga vlade moraju da obezbede planiranje „nove normalnosti“ koja vodi ka stvaranju poštenijeg i pravednijeg društva u kojem se poštuje dostojanstvo svakoga i garantuje da niko neće biti zapostavljen“, rekao je povodom izveštaja direktor FRA Majkl O’Flaherti.

Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava ocenjuje da se principi pravne države i neprikosnovenosti ljudskih prava već godinama dovode u pitanje, dok je vanredno stanje, zbog specifične situacije, trend njihovog kršenja dovelo u prvi plan.

– U svim merama koje je država donela ljudska prava su bila na udaru, a sa druge strane, institucije koje su najpozvanije da se oglase po tom pitanju, nisu reagovale. Građani su, čini se, ostali bez adekvatne zaštite. Ustavni sud se oglasio tek kasnije, dok se po pitanju velikog broja inicijativa za ocenu ustavnosti odluke o proglašenju vanrednog stanja i mera koje su donete, kojima se odstupa od ljudskih prava, taj sud nije izjasnio. O samoj odluci se izjasnio zaista puno vremena kasnije i to je ocenio da „nije došlo do kršenja ustavnih odredbi“. Sa druge strane, nezavisne institucije koje je trebalo prve da stanu u odbranu ljudskih prava, zaista su morale da budu glasnije, dominantnije i prva brana građana od kršenja prava, navodi Pokuševski, koji je i autor analize na istu temu, koju će Centar objaviti ovih dana.

Najvidljivije je prekršena sloboda kretanja, gde se postavilo pitanje da li je mera srazmerna i adekvatna.

– Kako su mere donošene i često menjane, stvarala se zbrka, pa građani nisu mogli da usklade svoje ponašanje sa njima. Brojni su individualni slučajevi gde su ljudi kažnjavani zbog kršenja mera zabrane kretanja, a da zaista nisu ni znali da je ona na snazi tog trenutka, jer je recimo prethodnog vikenda sve to bilo dva sata kasnije. Generalna ocena je da mere nisu dobro promišljene, a morale bi biti srazmerne. Hoćete da zaštitite javno zdravlje i živote ljudi od zarazne bolesti i zbog toga morate da ograničite pravo, i tu je glavna uloga države, zbog čega ona i jeste pozvana da donese tako krupnu odluku. Ona mora da odmeri najefikasniji način ograničavanja određenog prava, a da ono ne izgubi onu osnovnu namenu zbog koje se i ograničava, dodaje Pokuševski.

Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), napominje da je država odlučila da pandemijom upravlja kroz formalno ograničenja ljudskih prava, uz „strogo i brzo kažnjavanje“ za kršenje propisa.

– Neka ljudska prava opravdano su ograničena, jer važi princip da se uvek štiti ono važnije. Tako, tokom 52 dana vanrednog stanja sloboda okupljanja praktično nije postojala. Njena ograničenja su u potpunosti prestala da postoje 12. juna, ali su nakon julskih protesta ponovo uvedena. Takvo upravljanje ograničenjima opravdano stvara utisak politizacije, što je loše, smatra Golubović.

Ona dodaje da sloboda kretanja trpi najveća ograničenja i danas, da su na velikom udaru pravo na zdravstvenu zaštitu i prava dece, dok je kovid bio povod i za nelegitimna ograničenja prava na obaveštenost i na pravično suđenje.

–  Ne može se naći deo društvenih odnosa koji nije pretrpeo posledice pandemije. Suštinski, kod ograničenja koje nameće država, najbitnije je da se jasno definišu ugrožene i najranjivije grupe na koje ograničenja imaju veoma štetne posledice. Zato Srbija, povodom ograničenja ulaska naših građana u druge države, može jasno definisati one koje najviše trpe i zalagati se za njihov povoljniji tretman. A to je moguće samo kroz širi i organizovaniji proces upravljanja suzbijanja pandemijom kovida 19, koji je formalno zatvoren za uticaj zastupnika ljudskopravaša, zaključuje Golubović.

O rasizmu, migracijama, pravima dece

Izveštaj FRA predstavlja pregled glavnih dešavanja i nedostataka u zaštiti ljudskih prava u EU, uključujući Veliku Britaniju i zemlje kandidate za članstvo –  Srbiju i Severnu Makedoniju u pogledu: ravnopravnosti i nediskirminacije; rasizma, ksenofobije i netolerancije; inkluzije Roma; azila, granica i migracija; informatičkog društva, privatnosti i zaštite podataka; prava dece; pristupa pravdi; i implementacije konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom. Izveštaj sumira i analizira najvažnije događaje u pogledu ljudskih prava u EU u 2019, sadrži i predloge za delovanje koji se odnose na Povelju EU o osnovnim pravima i njenu primenu u zemljama članicama.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.