Foto: Medija centar

Kako ističu, ovo je veliki korak napred ne samo ka usvajanju ove Rezolucije u najvišem zakonodavnom telu SAD, već i ka rasvetljavanju ubistva tri američka državljanina koje su srpske snage likvidirale jula 1999. godine.

U Rezoluciji se ističe da je glavni osumnjičeni za ubistvo braće Bitići general Goran Radosavljević Guri, inače bivši komandant Žandarmerije, sada istaknuti član vladajuće političke partije u Srbiji na čijem je čelu predsednik Aleksandar Vučić. Takođe se naglašava da su osim Radosavljevića, odgovorni i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković koji je izvršio samoubistvo 2002. i bivši načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije Vlastimir Đorđević, koga je Hag osudio na 18 godina zatvora. Na kraju teksta Rezolucije se navodi da napredak u rešavanju ovog slučaja ili nedostatak istog treba da ostane značajan faktor koji će odrediti buduće odnose između SAD i Srbije.

– Dok Goran Radosavljević Guri i ostali odgovorni za ubistvo moje braće ne budu privedeni pravdi, mi nećemo stati, mi se nećemo odmoriti i nećemo biti ignorisani. Veoma smo zahvalni kongresemenu Zeldinu i ostalim članovima Odbora na podršci. Poslali su snažnu poruku srpskoj vladi da joj Kongres neće dozvoliti da prođe nekažnjeno jer štiti ratne zločince koji su ubili moju braću, rekao je na sednici Odbora za spoljne poslove američkog Predstavničkog doma Ilir Bitići, brat Ilija, Mehmeta i Agrona.

Advokat porodice Bitići, Pravin Madhiradžu, takođe je prisustvovao usvajanju Rezolucije i tom prilikom je izjavio da je glasanje u Predstavničkom domu pokazalo jasnim da je Srbija ponovo postala poznata po zaštiti ratnih zločinaca.

– Predsednik Aleksandar Vučic´ ne može više da blefira na putu da postane partner od poverenja SAD-u. Kongres je pokazao da predsednik Vučic´ ima puno posla, naveo je Madiradžu.

Upravo je slučaj ubistva braće Bitići jedan od prioriteta odnosa Srbije i SAD, ali i dugogodišnja prepreka u odnosima dve države. Tokom prošlogodišnje posete Njujorku, pitanje o ubistvu braće Bitići postavljeno je i predsedniku Vučiću, koji je tada obećao da će slučaj biti rešen. Međutim, nakon više od sedam meseci od njegove posete, ništa se nije dogodilo.

Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović poručila je juče da postoji puna posvećenost rešavanju slučaja ubistva braće Bitići i predočila da Srbija ništa ne krije i da su federalni istražni organi SAD imali uvid u sve spise predmeta pred Tužilaštvom za ratne zločine. Kuburović je za TV Prva rekla da je rešavanje slučaja ubistva braće Bitići jedno od otvorenih pitanja koje Srbija ima sa SAD i uvek se postavi kao tema u razgovorima sa američkim zvaničnicima.

Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) ističe za Danas da Rezolucija Odbora Predstavničkog doma svakako predstavlja još jedan korak usmeren ka Srbiji i njenoj obavezi da istraži i procesuira odgovorne za ubistvo braće Bitići.

– Stav FHP-a svih ovih godina je nepromenjen – rešenje slučaja ubistva braće Bytyqi mora biti jedan od prioriteta u radu Tužilaštva za ratne zločine kako bi porodica nakon 19 godina otkrila konačnu istinu o ubistvu svojih najmilijih. Rešenje ovog slučaja treba da bude jedan od pokazatelja zrelosti Tužilaštva da se uhvati u koštac sa podizanjem optužnice protiv lica za koje postoje sumnje da su naredila ili počinila ovaj zločin, a danas su povezani sa vladajućom strukturom u Srbiji, naglašava Žanić.

Za pomaganje u ubistvu braće Bitići suđeno je pripadnicima Žandarmerije Sretenu Popoviću i Milošu Stojanoviću, ali su oni oslobođeni 2013. godine.

Hronologija ubistva

Američki državljani Ili, Agron i Mehmet Bitići uhapšeni su krajem juna 1999. na Kosovu zbog ilegalnog ulaska i to u pokušaju da pomognu romskim porodicama iz Prizrena da napuste Kosovo i pređu u Srbiju, zbog čega ih je sud u Prokuplju osudio na 15 dana zatvora. Četiri dana pre isteka kazne izvedeni su iz zatvora, odvedeni u Petrovo Selo u istočnoj Srbiji, gde su 9. jula ubijeni. Njihova tela nađena su 2001. u jednoj od dve masovne grobnice u tom mestu vezanih ruku i prostrelnim ranama na potiljku.