Foto: Medija centarKako ističu, ovo je veliki korak napred ne samo ka usvajanju ove Rezolucije u najvišem zakonodavnom telu SAD, već i ka rasvetljavanju ubistva tri američka državljanina koje su srpske snage likvidirale jula 1999. godine.
U Rezoluciji se ističe da je glavni osumnjičeni za ubistvo braće Bitići general Goran Radosavljević Guri, inače bivši komandant Žandarmerije, sada istaknuti član vladajuće političke partije u Srbiji na čijem je čelu predsednik Aleksandar Vučić. Takođe se naglašava da su osim Radosavljevića, odgovorni i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković koji je izvršio samoubistvo 2002. i bivši načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije Vlastimir Đorđević, koga je Hag osudio na 18 godina zatvora. Na kraju teksta Rezolucije se navodi da napredak u rešavanju ovog slučaja ili nedostatak istog treba da ostane značajan faktor koji će odrediti buduće odnose između SAD i Srbije.
– Dok Goran Radosavljević Guri i ostali odgovorni za ubistvo moje braće ne budu privedeni pravdi, mi nećemo stati, mi se nećemo odmoriti i nećemo biti ignorisani. Veoma smo zahvalni kongresemenu Zeldinu i ostalim članovima Odbora na podršci. Poslali su snažnu poruku srpskoj vladi da joj Kongres neće dozvoliti da prođe nekažnjeno jer štiti ratne zločince koji su ubili moju braću, rekao je na sednici Odbora za spoljne poslove američkog Predstavničkog doma Ilir Bitići, brat Ilija, Mehmeta i Agrona.
Advokat porodice Bitići, Pravin Madhiradžu, takođe je prisustvovao usvajanju Rezolucije i tom prilikom je izjavio da je glasanje u Predstavničkom domu pokazalo jasnim da je Srbija ponovo postala poznata po zaštiti ratnih zločinaca.
– Predsednik Aleksandar Vučic´ ne može više da blefira na putu da postane partner od poverenja SAD-u. Kongres je pokazao da predsednik Vučic´ ima puno posla, naveo je Madiradžu.
Upravo je slučaj ubistva braće Bitići jedan od prioriteta odnosa Srbije i SAD, ali i dugogodišnja prepreka u odnosima dve države. Tokom prošlogodišnje posete Njujorku, pitanje o ubistvu braće Bitići postavljeno je i predsedniku Vučiću, koji je tada obećao da će slučaj biti rešen. Međutim, nakon više od sedam meseci od njegove posete, ništa se nije dogodilo.
Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović poručila je juče da postoji puna posvećenost rešavanju slučaja ubistva braće Bitići i predočila da Srbija ništa ne krije i da su federalni istražni organi SAD imali uvid u sve spise predmeta pred Tužilaštvom za ratne zločine. Kuburović je za TV Prva rekla da je rešavanje slučaja ubistva braće Bitići jedno od otvorenih pitanja koje Srbija ima sa SAD i uvek se postavi kao tema u razgovorima sa američkim zvaničnicima.
Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) ističe za Danas da Rezolucija Odbora Predstavničkog doma svakako predstavlja još jedan korak usmeren ka Srbiji i njenoj obavezi da istraži i procesuira odgovorne za ubistvo braće Bitići.
– Stav FHP-a svih ovih godina je nepromenjen – rešenje slučaja ubistva braće Bytyqi mora biti jedan od prioriteta u radu Tužilaštva za ratne zločine kako bi porodica nakon 19 godina otkrila konačnu istinu o ubistvu svojih najmilijih. Rešenje ovog slučaja treba da bude jedan od pokazatelja zrelosti Tužilaštva da se uhvati u koštac sa podizanjem optužnice protiv lica za koje postoje sumnje da su naredila ili počinila ovaj zločin, a danas su povezani sa vladajućom strukturom u Srbiji, naglašava Žanić.
Za pomaganje u ubistvu braće Bitići suđeno je pripadnicima Žandarmerije Sretenu Popoviću i Milošu Stojanoviću, ali su oni oslobođeni 2013. godine.
Hronologija ubistva
Američki državljani Ili, Agron i Mehmet Bitići uhapšeni su krajem juna 1999. na Kosovu zbog ilegalnog ulaska i to u pokušaju da pomognu romskim porodicama iz Prizrena da napuste Kosovo i pređu u Srbiju, zbog čega ih je sud u Prokuplju osudio na 15 dana zatvora. Četiri dana pre isteka kazne izvedeni su iz zatvora, odvedeni u Petrovo Selo u istočnoj Srbiji, gde su 9. jula ubijeni. Njihova tela nađena su 2001. u jednoj od dve masovne grobnice u tom mestu vezanih ruku i prostrelnim ranama na potiljku.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Miroslav Ivanović: Spot protiv Olivera Ivanovića uradila je Srpska lista
Mihajlović: Struja neće skoro poskupeti, mora više da se uradi na reformi EPS-a
A srpska kolateralna šteta, nikom ništa.
“ …ko se mača lati od mača i strada!“…
Matej, glava 26:51-52
Jedino ovako se vladajuca nomenklatura moze naterati da svoje obaveze ispune. Evropa ima dosta toga da na isti nacin izvrsi pritisak na Srbiju da ispunjava obaveze.
Šta je vama ljudi? Da li će neko, makar i simbolično da odgovara za zločine počinjene nad srpskim civilima? Zašto se izbegava ta tema a komentari ne objavljuju? Ne opravdavam ovaj zločin počinjen nad braćom Bytyqi, bez obzira na njihove zločinačke namere ili, konkretne zločine koje su počinili nad pripadnicima srpske nacionalnosti, kao pripadnici već poznatih „Atlantskih brigada“. Naravno da država Srbija, ako ima saznanja i dokaza, treba da procesuira odgovorne ali, isto tako, ne sme da osudi ljude, za koje ne može sa apsolutnom sigurnošću da utvrdi njihovu krivicu i učešće u zločinu, samo radi zadovoljenja američkih pritisaka i interesa?! Mislim da bi Srbija počinila dvostruki greh? Osudila bi nevine dok bi se pravi zločinci sklonili sa „vidika“. Medjutim, Srbija treba da iskoristi ovu priliku pa, da od SAD, ma kako one silno i veliko izgledale, zatraži izveštaje o formiranju, naoružavanju i slanju američkih državljana na ratno područje trećih zemalja?! Kako su i uz čiji pristanak formirane „Atlanttske brigade“, čime su se bavili na teritoriji Kosova i Metohije odnosno Srbije, koliko su zločina počinili i poimenično ljude koji su prešli Atlantik da bi okrvavili ruke u Srbiji?! Nema nikakve razlike izmedju tih Amerikanaca i onih koji su učestvovali u ratu na strani ISIL-a i sekli glave Amerikancima i Britancima ili, onih koji su 11. Septembra izveli teroristički akt u kome je stradalo mnogo hiljada američkih državljana. Mene veoma zanima, zašto NIKO NE SME DA POSTAVI OVA PITANJA U RAZGOVORU SA AMERTIKANCIMA??? Da li se nečega boje ili, smatraju da Srbi nisu ljudi iste klase odnosno, da su narod druge kategorije? Srbija može da bude jadna jedino u slučaju da izbegava da postavlja pitanja, čime sebe unapred svrstava u podredjen i neravnopravan položaj. Toliko je Srba poginulo od američkih bombi kao „kolateralna šteta“ a, da ih niko više i ne pominje, pa se postavlja pitanje zbog čega su ova braća važnija od svih onih koji su poginuli na radnim mestima, na mostovima u bolnicama ili, oni koje su Albanci poklali i pobili, u vreme dok su medjunarodne trupe, uključujući i Amerikance, bile zadužene za bezbednost na Kosovu i Metohiji. Nemojmo sami sebe da unižavamo. Terajmo zločince sve dok ne budu pronadjeni ali, nemojmo da zločince nad sopstvenim narodom proglašavamo „andjelima“.
Imala je sanse, ranija DS -stranka Borisa Tadica da ratni zlocin nad bracom Bitici i „izvrsioca“ Gurija, resi na pravedan i civilizovan nacin. Tu sansu je DS propustila. Umesto toga je Srbija ponovo dobila SPS i radikale, da nastave gde se stalo 1998/99 god.
Podići krivične prijave protiv pilota NATO-a i njihovih starešina za civilne žrtve tokom agresije na Jugoslaviju 1999-te.
Koja smo mi banana država, koje smo mi ljudske gnjide, prosto nije za verovati?! Ovih dana su se, u američka kola, upregli gotovo svi srpski mediji, ne bi li, na neki način, izvršili pritisak na vladu Srbije da, u cilju zadovoljenja američkog besa, američke samovolje i sile, oteramo na robiju još nekog Srbina, poput Dragoljuba Milanovića, koji je bio „kriv“ za bombardovanje RTS-a?! Naravno, neće se osuditi bilo ko već se biraju oni koji su bili najistaknutiji rodoljubi i branioci ove države, čime se ostalim gradjanima stavlja do znanja kako će proći ako im bude palo na pamet da svoju otadžbinu vredi braniti. Zašto naš „kongres“ nije izglasao „rezoluciju“ o onim silnim zločinima koje su Amerikanci počinili po Srbiji ubijajući civile i rušeći objekte koji nisu bili vojni ciljevi?
Pravda je nemoguca i nedostizna u Srbiji,cak i za rodjene srbe a za ubijene tudje gradjane u Srbiji „nema nepravde“ imaju opravdanje ,odugovlacenje sudskog spora u tome su veoma uspesni