Ilustracija Foto: Pixabay/Andrys

Naime, ovo nije prvi sudski proces koji je režimski tabloid Informer izgubio zbog objavljivanja kleveta i laži, po svemu sudeći neće biti ni poslednji, ali je uprkos tome ostao dosledan svojoj uređivačkoj politici.

Obradović kaže za Danas da suštinski ova presuda neće ništa promeniti u odnosu tabloida prema obavezi poštovanja Etičkog kodeksa i profesionalnih standarda.

– Tabloidi su posledica opšte društvene atmosfere i jedna ili dve presude ne mogu bitnije da utiču na njihovu uređivačku politiku. Ukoliko bi, međutim, svi oni koji su svakodnevno izloženi uvredama i lažima pravdu tražili i na sudu, a presude sankcionisale ovakvo ponašanje, mislim da bi Informer i društvo morali, ako ništa drugo, makar da upristoje rečnik – smatra Obradović.

Inicijativa Ne davimo Beograd nedavno je takođe dobila spor protiv Informera zbog pisanja da su sluge stranog faktora, Soroša i Rokfelera, da su radikalna formacija koja želi da poljulja ustavni poredak, izdajnici, nasilnici, pa čak i organizacija koja bi mogla da ugrozi živote pojedinaca na vlasti. Po prvostepenoj presudi Informer je dužan da Inicijativi isplati 510.000 dinara i da plati sudske troškove.

Presudu koju je dobio Vukašin Obradović u Inicijativi ocenjuju kao dobru vest, uz naglasak da se u spornim tekstovima ne radi o neistinama koje su iznete greškom ili ad hok, već o mehanizmu gušenja kritike vlasti kroz stvaranja atmosfere linča, čega su ovakvi tekstovi samo deo.

– Mehanizam funkcioniše tako što se novinari, građani ili aktivisti prvo proglase izdajnicima i državnim neprijateljima u režimskim tabloidima, političari na vlasti tome doprinose iz svoje pozicije, a zatim se na društvenim mrežama podgreva ova atmosfera huškanjem ekstremista kako bi uradili nešto da spasu državu od izdajnika, i na kraju to rezultira brojnim pretnjama koje dobijaju oni koji se usude da govore kritički o vlasti. Ovo su pored Vukašina Obradovića osetili i naši aktivisti, ali i Dragan Janjić, urednik Bete, Dinko Gruhonjić, urednik NDNV, Marinika Tepić… – kaže za Danas Radomir Lazić iz Inicijative Ne davimo Beograd. On smatra da se ovde radi o kampanji direktno povezanoj sa Srpskom naprednom strankom koja kroz režimske medije i desne ekstremiste pokušava da uguši svaki slobodni glas, bilo da je on medij ili novinar, aktivista, građanin ili deo opozicije.

Da će tabloidi nastaviti praksu kleveta i laži, uprkos kaznama koje s vremena na vreme dobijaju, smatra i Dinko Gruhonjić, programski urednik Nezavisnog društva novinara Srbije.

– Neće imati baš nikakvog efekta, dok god tabloidi ne počnu plaćati kazne iz sopstvenog džepa, a ne novcem koji u njih ulivaju državno-mafijaške strukture preko raznoraznih sivih i pacovskih kanala. Kao što vidimo, ti kanali više nisu ni sivi, jer tabloidi dobijaju pozamašne svote novca i na konkursima za finansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa. Tako da se ne bih čudio da oni kazne zapravo plaćaju novcem građana Srbije – ističe Gruhonjić. I on sam je vodio i dobio spor protiv Informera, zbog pogrdnog nadimka „Sabahudin“ kojim ga je Vučićević u tekstovima oslovljavao. To pežorativno ime prišili su mu neonacisti iz Nacionalnog stroja 2005. godine, uz niz pretnji njemu i njegovoj porodici. Informer je nadimak „preuzeo“ a Vučićević se na sudu branio tako što je pokušavao da dokaže da se Dinko Gruhonjić zaista zove – Sabahudin. Potom je tvrdio kako je Gruhonjić pod tim imenom poznat u novinarskim krugovima.

Vukašin Obradovićevoj je tužio i dobio Informer zbog tekstova objavljenih 2016. godine pod naslovima „Fašizam: Zahtevaju od EU da zabrani Informer“ i „Slučaj šefa NUNS: Čibe, bre, džukelo!“.

Pravdajući niz uvreda i neistina iznesenih u oba teksta, Dragan J. Vučićević je na sudu rekao da se radi o „njegovim ličnim stavovima i mišljenjima“ i da zbog toga „ne može da snosi odgovornost“, pozivajući se pritom na praksu Evropskog suda u Strazburu.

Đilas: Ne nadam se promeni

Dragan Đilas, jedan od osnivača Saveza za Srbiju, kaže za Danas da protiv Informera trenutno vodi pet postupaka, ali da se nikakvoj promeni njihove uređivačke politike ne nada. „Suština je da oni nikad ne objave presudu, iako su dužni po zakonu“, naglašava Đilas.