Kada je, pre 20 godina, doneta rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu – rezoluciju 1244 – „čijim je usvajanjem okončana najnovija faza u istoriji bolnih srpsko-albanskih odnosa“, mnoge stvari su ostale nerazjašnjene, uz najavu da će se one rešavati „u hodu“.
Ovo, pisao je Danas jula 1999. godine, nametnulo je pitanje o trenutno realnim opcijama za rešavanje najvažnijeg srpskog pitanja.
„Kada je reč o srpskoj političkoj sceni, opšti utisak je da između vlasti i opozicije postoji svojevrsni konsenzus o tome da Kosovo treba sačuvati u granicama ove zemlje, ali da takve saglasnosti o načinu ostvarenja tog cilja, niti je bilo niti ona postoji u ovom trenutku“, pisao je naš list.
Slična situacija je i danas – ovim pitanjem svakodnevno se bave i vlast i opozicione partije i, izuzev šest godina kasnije osnovane Liberalno-demokratske partije, koja je od samog početka zauzela čvrst stav po pitanju priznanja nezavisnosti ove pokrajine, ostali se još uvek zalažu za Kosovo unutar granica, ali ne slažu se u načinu na koji to treba ostvariti.
Tada, kao i danas, vlast je bila optuživana kao autoritarna i nedemokratska, a opoziciji se, opet kao i danas, priključio veliki broj intelektualaca. Njihov stav bio je da je rešenje kosovskog problema bez demokratizacije kompletne politike – nemoguće.
„U javnosti je prisutan širok spektar vizija izlaska iz ovog ćorsokaka: od ideja o podeli Kosova, preko njegove kantonizacije, pa do multietničkog koncepta rešenja problema“, pisao je naš list.
Ideja o podeli Kosova bila je trn u oku, kako nacionalistima, tako i internacionalistima. Prvima je mirisala na izdaju svete srpske zemlje, a drugima je delovala kao atak na svetinju multietničkog, multikonfesionalnog i multikulturnog društva.
Danas je podsetio da je prvi koji je o ovoj temi progovorio bio akademik Dobrica Ćosić, s uverenjem da bi ovakvo rešenje predstavljalo kompromis između Srba i Albanaca, uz navođenje njegove čuvene rečenice: „Srbija ima na svojoj strani istoriju, a Albanci demografiju“.
Među političarima, kako je pisao naš list pre 20 godina, nije bilo otvorenih sagovornika na ovu temu.
„Ako su se uopšte i izjašnjavali po ovom pitanju, i domaći i strani političari su na njega, bar u javnosti, davali negativne odgovore“.
Slično današnjoj situaciji, odsustvo istinskog dijaloga mnogim analitičarima bio je znak da se negde iza kulisa, daleko od očiju javnosti, o nečemu ozbiljno razmišlja.
Jedan od onih koji su i tada smatrali da je deoba Kosova nemoguća, koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, obnavljanje ove priče nazivao je „još jednom zloupotrebom realnih problema i teškoća koje se dešavaju na terenu, zloupotrebom činjenjice da je posle etničkog čišćenja Albanaca usledilo etničko čišćenje Srba“.
„Ja mislim da je obnavljanje priče o podeli Kosova zapravo labudova pesma promašenih nacionalističkih politika“ rekao je tada Janjić.
Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
